Evropska unija očekivala je da će dogovor u vezi granica na Balkanu biti model mira, ali da se onda sve urušilo, ocenio je „Njujork Tajms“.
„Njujork Tajms“ objavio je tekst o graničnim sporovima koji postoje između bivših jugoslovenskih republika, uključujući Srbiju.
[adsenseyu1]
Godina na izmaku trebalo je da bude godina u kojoj su Slovenija i Hrvatska, članice EU i NATO, trijumfalno okončale 26. godišnji granični spor u Piranskom zalivu posle presude međunarodnog suda u junu, ali, kako je podsetio „Njujork Tajms“, to se nije dogodilo.
Propadanje sporazuma ostavilo je EU „uznemirenu“ i „vise nego malo zabrinutu“, s obzirom da je taj dogovor trebalo da bude primer prijateljskog rešenja sukoba za sve ostale zemlje Zapadnog Balkana koje žele u Uniju, naveo je „Njujork Tajms“.
Brisel bi mogao da bude u još težoj godini nego što je to bila 2017. godina, u kojoj su vođeni pregovori o izlasku Velike Britanije iz EU, smatra „Njujork Tajms“, navodeći primere dugogodišnjih graničnih sporova na jugoistoku Evrope.
[adsenseyu4]
Tu su granični spor između Hrvatske i Srbije na reci Dunav, nedaleko od sela Batina, zatim spor Bosne i Hercegovine sa Srbijom i Hrvatskom, spor između Srbije i Kosova, Kosova i Crne Gore i spor oko imena između Makedonije i Grčke, navodi se u tekstu američkog lista.
„Njujork Tajms“ je podsetio da je Slovenija, koja je postala član EU 2004. godine, godinama blokirala priključivanje Hrvatske Uniji upravo zbog spora oko nekoliko kvadratnih metara u Piranskom zalivu.
Analitičari smatraju da je EU potcenila težinu tereta koju sobom nose granični sporovi u regionu.
[adsenseyu1]
Spor između Hrvatske i Slovenije je znak da zemlje u regionu možda nisu u stanju da izbegnu neke svađalačke navike, konstatuje „Njujork tajms“.
Nemački dnevni list „Velt“ se juče, takođe, pozabavio sporom između Hrvatske i Slovenije, nazivajući ga „potpuno bizarnim“.
Nemački list piše da se hrvatsko-slovenačka arbitraža pretvorila u „mračan presedan“, iz kojeg je izašlo još „internog stresa za EU“.
„Upućeni u briselske stavove su zabrinuti da bi insistiranje Evropske komisije na priznavanju arbitraže u Hrvatskoj moglo biti interpretirano kao jednostrana podrška Sloveniji, te Hrvatsku još više gurnuti u savez s nacionalistima iz Mađarske i Poljske“, zaključuje Velt i završava konstatacijom da bi takav razvoj događaja „dugoročno predstavljao postavljanje eksploziva pod celi evropski projekt“.
(Tanjug)
[adsenseyu4]
