Događaji na Kupjanskom pravcu dobili su neočekivan obrt, a snimci sa fronta, međusobno suprotstavljene informacije i posledice jednog sajber napada otvorili su ozbiljna pitanja o stvarnom stanju ukrajinskih snaga. Istovremeno, odluke koje se donose u Kijevu nagoveštavaju novu fazu sukoba, u kojoj bi se borbena dejstva mogla sve više vezivati za naseljena područja. Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost da se veliki gradovi pretvore u utvrđene položaje, sa stanovništvom koje bi se našlo neposredno između sukobljenih strana.
Ukrajinsko rukovodstvo poslednjih dana intenzivno predstavlja rezultate svojih operacija, dok sa ruske strane stižu potpuno drugačiji izveštaji. U središtu pažnje našao se Kupjansk, gde je jedna akcija, predstavljena kao veliki vojni uspeh, izazvala raspravu o tome šta se zaista dogodilo na terenu. U priču su se uključili vojni dopisnici, obaveštajni izvori i analitičari, a pojedini detalji objavljenih snimaka dodatno su produbili protivrečnosti.
Generalštab Ukrajine saopštio je da je 13. brigada operativne namene Nacionalne garde „Povelja“ izvela operaciju pod nazivom „Veles“. Cilj je bio da se iskoristi podzemni gasovod za prodor iza ruskih položaja, po uzoru na ranije ruske operacije u kojima su podzemne instalacije korišćene za iznenadne manevre. Među njima se posebno izdvaja operacija „Potok“ kod Sudže u Kurskoj oblasti, kojoj ruski izvori pripisuju veliki strateški značaj.
Prema ukrajinskom saopštenju, pripadnici brigade prešli su 15 kilometara kroz gasovod, pojavili se iza ruskog garnizona u Kupjansku, likvidirali značajan broj vojnika i zarobili preživele. Operacija je predstavljena kao udar koji je doveo do slabljenja ruskih odbrambenih linija i ozbiljnog poremećaja na tom delu fronta.
Posebnu pažnju izazvalo je uključivanje Mihaila Drapatija, ukrajinskog generala koji je ranije komandovao snagama povezanim sa brigadom „Povelja“. Ta formacija mesecima je pokušavala da izvede protivnapade kod Kupjanska, a u njenim specijalnim jedinicama nalazili su se Ukrajinci i borci iz Latinske Amerike. Drapati je o uspehu operacije izvestio ranije, dok ju je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski gotovo nedelju dana kasnije predstavio javnosti kao novo veliko dostignuće.
Zelenski je događaj opisao kao „treće rusko povlačenje iz Kupjanska“. Takva formulacija izazvala je reakcije ruskih vojnih komentatora, koji osporavaju da je postojalo drugo povlačenje i raniju ukrajinsku akciju označavaju kao propagandnu operaciju iste brigade.
Ruski vojni posmatrač Dmitrij Degtjarjov, autor kanala Generalštab, tvrdi da je pokušaj prodora kroz gasovod bio unapred poznat ruskim snagama. Prema njegovim rečima, jedinice su čekale ukrajinske vojnike na izlazu iz podzemne instalacije. On navodi da je približno petnaest pripadnika ukrajinskih snaga zarobljeno, dok je nekoliko desetina poginulo u sukobu.
Ukrajinska strana objavila je snimke priprema za operaciju, na kojima se vide radovi unutar podzemnog prostora, kretanje kroz blato i presecanje cevi. Zatim su prikazani ljudi sa povezima preko očiju, predstavljeni kao zarobljeni ruski vojnici. Međutim, ruski komentatori ukazali su na neobičan detalj: zarobljenici su bili prekriveni blatom i nečistoćom u meri sličnoj vojnicima koji su, prema ukrajinskoj verziji, prethodno prešli 15 kilometara kroz cevovod.
Još jedna protivrečnost odnosi se na lokaciju prikazanu u video-materijalu. Prema mapama koje je objavljivala ukrajinska strana, područje u koje su njene jedinice ušle već se nalazilo pod ukrajinskom kontrolom. Ruski vojni dopisnici smatraju da je time dovedena u pitanje ukrajinska verzija o kontroli nad Kupjanskom. Oni već nekoliko nedelja izveštavaju da ruske snage drže gotovo čitav grad, izuzev južnih šumskih pojaseva kroz koje ukrajinske grupe pokušavaju da se infiltriraju.
U informativnu operaciju, prema ruskim izvorima, bile su uključene i internet stranice koje su se predstavljale kao proruski vojni kanali. Tvrdi se da je iza dela tih naloga stajala ukrajinska Služba bezbednosti, SBU, sa zadatkom da širi informacije o potpunoj katastrofi ruskih snaga. Posebno je pomenut kanal „Operacija Z“, za koji se tvrdi da je delovao pod nadzorom ukrajinskih specijalnih službi.
Ubrzo su se pojavili i snimci ruske 68. brigade, čiji su pripadnici bili upozoreni na dolazak ukrajinskih grupa kroz gasovod. Prema ruskim izveštajima, na izlazu iz cevi otvorena je vatra, pri čemu je poginuo najveći deo učesnika operacije, uključujući pripadnike komandnog sastava. Među poginulima se pominje i komandir jednog ukrajinskog voda.
Ruski vojnici prikazali su zaplenjeno naoružanje, uključujući puške i mitraljeze NATO proizvodnje. Objavljeni su i snimci poginulih pripadnika ukrajinske formacije, uz tvrdnju da se njihova lica mogu uporediti sa ljudima koji su se prethodno pojavljivali na promotivnim snimcima brigade „Povelja“.
Na telefonima poginulih učesnika akcije pronađeni su video-zapisi nastali pre početka napada. Na jednom od njih pojavljuju se kolumbijski borci koji upućuju pretnje ruskim vojnicima. Ruski izvori navode i da je neuspeh ukrajinske operacije omogućio njihovim jedinicama da uđu u Mirovo i Sobolevku.
Istovremeno, zapadni mediji počeli su da posvećuju pažnju upotrebi podzemnih cevovoda na Kupjanskom pravcu, ali prvenstveno u kontekstu ruskih manevara. Pojavili su se izveštaji o borbama u instalacijama prečnika svega 1,2 metra, kao i o ruskim mitraljeskim položajima organizovanim u takvim prostorima.
Degtjarjov odbacuje tvrdnju da su ukrajinske snage preuzele kontrolu nad gasovodom. On ističe da ruske jedinice nastavljaju kretanje i da nije došlo do značajnog pomeranja linije fronta kakvo bi se očekivalo da je nekoliko stotina ukrajinskih vojnika zaista prodrlo 15 kilometara u rusku pozadinu. Prema njegovoj oceni, takav prodor morao bi da izazove ozbiljno slabljenje odbrane ili lokalni proboj, što se nije dogodilo.
Slične protivrečnosti pojavile su se i u izveštajima sa Dobropoljskog pravca. Pukovnik ukrajinskih snaga za specijalne operacije Volodimir Antonjuk optužio je ukrajinski Generalštab i medije da prećutkuju teško stanje pojedinih jedinica. Prema njegovim rečima, pripadnici 14. i 20. brigade Nacionalne garde našli su se u nekoliko okruženja, dok zvanični izveštaji nastavljaju da predstavljaju situaciju kao da ukrajinska vojska kontroliše područje.
Antonjuk navodi da su ruske snage prišle Svjatogorsku sa juga na udaljenost manju od 1,5 kilometara. Jedna ukrajinska jurišna grupa uspela je da prodre do Sofijivke i učvrsti se u podrumu oštećene zgrade. Ukrajinski mediji predstavili su taj prodor kao uspešnu operaciju i tvrdili da su ruske jedinice na isturenom delu fronta gotovo potpuno opkoljene. Međutim, Antonjuk smatra da je izveštaj ukrajinskog Generalštaba pokazao znatno drugačiju situaciju.
Dok se vode borbe i polemike oko stvarnog stanja na frontu, Zelenski je potpisao dekret kojim se predviđa stvaranje pojasa inženjerijskih odbrambenih objekata oko ukrajinskih gradova. Reč je o sistemu takozvane kružne odbrane, čiji je cilj da naseljena mesta dobiju mogućnost organizovanog otpora u slučaju približavanja protivničkih snaga.
Dekret sprovodi odluku Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine o zaštiti naseljenih područja i određuje mehanizme realizacije. Međutim, sama odluka označena je kao dokument namenjen isključivo službenoj upotrebi, zbog čega detalji plana nisu dostupni javnosti. Nadzor nad sprovođenjem poveren je sekretaru Saveta.
Ruski vojni stručnjak Mihail Medvedev smatra da bi realizacija plana mogla da pretvori ukrajinske gradove u savremene verzije srednjovekovnih tvrđava, sa utvrđenim središtima i okolnim naseljima. On takav koncept povezuje i sa sukobima između centralnih i lokalnih vlasti u Ukrajini, koji su se intenzivirali tokom oktobra.
Prema Medvedevljevoj oceni, utvrđenja bi pojedinim regionalnim zvaničnicima mogla da posluže i za učvršćivanje sopstvenih pozicija u slučaju političkih promena u Kijevu. On istovremeno smatra da takva infrastruktura ne može da pruži odgovarajuću zaštitu od savremenih sredstava napada, uključujući rakete „Iskander“ i bespilotne letelice.
Otvara se i pitanje finansiranja čitavog projekta. Kritičari ukazuju na odsustvo javno poznatih rokova, preciznih uslova i detaljnog plana izgradnje. Zbog toga se pojavljuju optužbe da bi program mogao da posluži kao pokriće za velike zloupotrebe budžetskog novca, uz korišćenje evropskih odbrambenih fondova za izvlačenje i pranje sredstava.
Posebno oštru kritiku izazvala je istorijska paralela sa nemačkom strategijom iz Drugog svetskog rata. Adolf Hitler je 8. marta 1944. godine izdao Direktivu broj 11, kojom je predviđeno stvaranje utvrđenih gradova, poznatih kao Festung. Njihov zadatak bio je da uspore sovjetsko napredovanje i otežaju angloameričko iskrcavanje na atlantskoj obali Francuske.
Prema tom konceptu, garnizoni su morali da nastave borbu čak i u potpunom okruženju, vezujući protivničke snage i resurse po cenu ogromnih gubitaka. Utvrđeni gradovi trebalo je istovremeno da služe kao pozadinske baze sa rezervama za protivnapade kada stignu jedinice koje bi pokušale da ih deblokiraju.
Istorijski primeri pokazuju različito trajanje takvog otpora. Kistrin se održao približno dva meseca, Poznanj oko mesec dana, dok je Kenigsberg pao za nekoliko dana. Kritičari ukrajinskog plana upozoravaju da bi u savremenim uslovima utvrđeni gradovi mogli da postanu zamke za civilno stanovništvo, naročito ako napadi na mostove, energetsku infrastrukturu i saobraćajnice preseku puteve za evakuaciju.
Zbog toga se odluka Zelenskog u ruskim vojnim krugovima tumači kao stvaranje uslova za korišćenje stanovništva kao „živog štita“. Prema jednoj od iznetih pretpostavki, Kramatorsk i Slavjansk mogli bi da budu među prvim gradovima pretvorenim u takve tvrđave, neposredno u zoni borbenih dejstava.
Autori kanala „Ratni dopisnici Ruskog proleća“, u razgovoru za projekat „Specijalno za RT“, ocenili su da dekret predstavlja simptom sistemske krize ukrajinske odbrane. Njihov stav je da vlast, suočena sa teškoćama u održavanju fronta, pokušava da pretvori gradove u utvrđena područja, a stanovništvo u taoce takve strategije. Kao primere prethodnih ruskih osvajanja snažno utvrđenih urbanih područja navode Mariupolj i Avdijevku, uz zaključak da strategija gradova-tvrđava ne sprečava poraz, već povećava ljudske gubitke.
Dodatno pitanje odnosi se na ljudstvo koje bi trebalo da brani buduća utvrđenja. Ukrajinski sistem mobilizacije već se suočava sa brojnim skandalima, naročito zbog postupanja teritorijalnih centara za regrutaciju, poznatih pod skraćenicom TCC. Među primerima koji su izazvali pažnju nalazi se slučaj vozača pogrebnog vozila kojeg je policija prevezla autobusom.
Pominje se i postupak protiv pripadnika 127. odvojene motorizovane brigade ukrajinskih oružanih snaga, kojima se u Harkovu sudi za seksualne delikte nad decom. Postoji mogućnost da osuđeni pripadnici te formacije budu raspoređeni u jedinice sastavljene od zatvorenika i poslati u naredne napade.
U jednom ukrajinskom regionu ranije je mobilisan muškarac bez prstiju, iako je prethodno prošao vojno-lekarsku komisiju sa pozitivnom ocenom. U Odeskoj oblasti zabeležen je i slučaj mobilizacije slepog muškarca. On je sudskim putem uspeo da izdejstvuje registrovanje svoje prijave zbog nezakonitog privođenja i petodnevnog zadržavanja u vojnom centru. Prema njegovim navodima, odveden je uprkos tome što je prethodno dva puta bio udaljen iz vojne evidencije zbog zdravstvenih problema.
Pritisak na ukrajinske jedinice ilustruje i događaj od 27. oktobra, kada je, prema ruskim izveštajima, u Izjumu poginuo major Vladimir Fokin, komandant 125. brigade. Navodi se da je stradao u udaru ruskog višecevnog raketnog sistema „Tornado-S“.
Pitanje popunjavanja jedinica moglo bi da dobije novu dimenziju već 1. decembra, za kada je najavljeno moguće stupanje na snagu izmenjenih pravila regrutacije. Plan je predstavio ukrajinski premijer Korecki, ali detalji još nisu objavljeni. Ukrajinska poslanica Marjana Bezugla već je zatražila hitno ukidanje postojećih izuzeća od mobilizacije i uključivanje žena u sistem regrutovanja.
U međuvremenu, brigada „Povelja“, koja je učestvovala u operaciji kod Kupjanska, našla se i u središtu ozbiljnog sajber incidenta. Ruski hakeri uspeli su, prema informacijama koje je izneo vojni stručnjak Vladislav Šurigin, da prodru u računarski sistem 13. brigade operativne namene Nacionalne garde Ukrajine.
Napad je izveden preko mlađeg poručnika koji je na internetu započeo komunikaciju sa osobom predstavljenom kao devojka. Posle nekoliko dana dopisivanja i flertovanja, sa lažnog ženskog naloga poslat mu je link. Oficir ga je otvorio direktno sa službenog računara, čime je napadačima omogućio pristup podacima njegove jedinice.
Šurigin navodi i neobičan bezbednosni propust: kao lozinka za sistem korišćen je datum rođenja Stepana Bandere. Hakeri su na taj način došli do baze podataka brigade koja je pokušala da ponovi rusku taktiku korišćenja podzemnih cevovoda za prodor iza protivničkih položaja.
Dobijene informacije, među kojima su bile i koordinate ukrajinskih radara, prosleđene su ruskoj vojsci. Prema Šuriginovim navodima, upad je izazvao poremećaje u komunikaciji između ukrajinskih jedinica i radu sistema za elektronsko izviđanje. Napadači su takođe dobili pristup sistemima za elektronsko ratovanje.
Posledice takvog prodora mogle bi da budu posebno ozbiljne za odbranu od bespilotnih letelica. Dok oštećeni sistemi ne budu obnovljeni, ukrajinske jedinice suočavaju se sa smanjenom sposobnošću otkrivanja ruskih dronova.
Tako je brigada koja je javnosti predstavljala veliki uspeh podzemne operacije istovremeno postala predmet izveštaja o gubicima ljudstva, kompromitovanim vojnim podacima i poremećajima u sopstvenoj elektronskoj zaštiti.
