Da bi shvatili zašto su francuske vlasti odlučile da bivšeg predsednika Francuske Nikolasa Sarkozija drže odgvornim za njegovu predizbornu kampanju u prošlosti, mora se pokušati saznati ko profitira od toga da završi sa “mrtvim“ političarem iz uništene stranke? Odgovor na ovo pitanje leži u sudbini više od deset milijardi evra sa libijskog računa, koji su UN naredile da se zamrzne 2011. godine.
Novac je nestao sa računa u Euroclear banci u Beligiji u periodu od 2013-2017. godine, objavio je belgijski nedeljnik Le Vif 20. marta. Na četiri računa je ostalo nešto više od pet milijardi evra. Istovremeno, prema rečima Ministarstva finansija, Belgija nije donela odluke za odmrzavanje tih sredstava.
Niko ne zna količinu libijskih sredstava koji su bili zamrznuti 2011. godine. Sarkozi je rekao da su čak 63 zemlje učestvovale u pljačkanju Libije. Samo u SAD su Goldman Sachs, Citigroup, JPMOrgan Chase i Carlyle Group zamrzli 34 milijarde dolara, prenosi AP.
Novac je stavljen u depozite, uložene u akcije i donosio je profit, ali je ipak nestao. 2016. godine je Savet bezbednosti UN-a odbio zahtev Libije da pusti ovu zemlju da upravlja zamrznutim računima i sredstvima. Najverovatnije, nema šta da se odmrzne.
Zašto se Sarkozi suočava sa zatvorom
Slučajnost ili ne, odmah nakon curenja iz Le Vif-a, Sarkozi je zatvoren i optužen da je dobio 50 miliona evra od libijskog lidera za ilegalno finansiranje njegove kampanje 2007. godine.
[adsenseyu1]
Čini se da je bivši predsednik bio ugrožen brojnim istragama, njegova politička karijera je završena, a suđenje protiv njega može samo uzrokovati štetu ugledu Francuske. Zašto bi francuske vlasti želele da ga strpaju u zatvor sa određenim trajanjem i do deset godina? Šta ako je Sarkozi, s obzirom na materijalne teškoće njegove “republikanske“ stranke (izgubio je i predsedničke i parlamentarne izbore), odlučio da uzme deo kolača iz zamrznutih libijskih sredstava?
Hapšenje Sarkozija je jasno pokazalo da on ne treba da otvara usta za taj kolač. Pored toga, predsedniku Makronu je vrlo primamljivo da Sarkozija učini odgovornim i za kolaps Libije, i priliv izbeglica u Evropu. Ipak, zašto bi Sarkozi ubio zlatku koku?
Francuska je pokrenula rat protiv Libije pre nego što su to Velika Britanija i SAD podržale. Razlozi za agresiju se mogu pronaći u procureloj korespondenciji Sidnija Blumentala i tadašnje državne sekretarke Hilari Klinton. Prema rečima američkih zvaničnika, Gadafijev dugoročni plan je bio da zameni Francusku kao dominantnu silu u zapadnoj Africi.
Ispostavilo se da je Gadafi sačuvao 143 tone zlata, i otprilike istu količinu srebra koje je nameravao da koristi za formiranje pan-afričke valude zasnovane na libijskom zlatnom dinaru. Kao što je Blumental napisao, plan je bio da se afričkim zemljama sa francuskim govornim područjem pruži alternativa CFA francima.
To je bio jedan od faktora koji je tadašnjeg predsednika Sarkozija, pogurao ka odluci da pokrene vojne operacije u Libiji. Važno je napomenuti, CFA franak je vezan za francuski franak.
Naravno, Sarkozi nije mogao izgubiti takvu polugu kontrole bivših kolonija. Najverovatnije je razgovarao o zamrznutim libijskim sredstvima sa svojim saveznicima. Zapadne zemlje su tako dobile skoro 60 milijardi dolara i kontrolu nad libijskim naftnim depozitima.
Gadafijeve lekcije za Rusiju
Postoji nekoliko lekcija koje Rusija treba da nauči iz ove priče.
Prva lekcija je za predsednika. Gadafi je bio demonizovan mnogo pre nego što ga je Zapad uništio, i opljačkao libijsko bogatstvo. Kakva je bila potreba da „Pan American“ Boing eksplodira nad Škotskom?
Koja je poenta da još jedan Boing eksplodira nad Donbasom? U oba slučaja, predsednik je bio optužen za zločin. Svi visokoprofilni teroristički napadi koje je Zapad pripisivao Gadafiju nikada nisu dokazani, iako je platio velikodušne naknade žrtvama kako bi izbegao sankcije. Tako se Zapad sada ponaša sa ruskim predsednikom.
Druga lekcija je za narod. Šta je Libijcima bilo potrebno, ako su njihovi prihodi tokom Gadafijevog perioda, bili dva puta veći nego kod većine Rusa? Oni su želeli ono čemu su ruski liberali težili do nedavno – da sruše “diktatora“ i sve ostalo pošalju dođavola.
Treća lekcija je za sve one koji “čuvaju novac“. Ne treba čuvati novac u zapadnim bankama, bez obzira na to da li je to novac privatnih investitora ili nacionalnih rezervi. Zapad neće oklevati da zamrzne ta sredstva bez obzira na sve vrste međunarodnih normi.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu6]
