Kupuju srpsku imovinu u Vranju, Nišu, Leskovcu, Kuršumliji, Prokuplju, gde prijavljuju prebivalište i time stiču prava na ličnu kartu, pasoš, socijalna davanja, zdravstvenu zaštitu, glasanje…
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je poručio onima koji neće razgraničenje s Albancima da ljudima kažu da se spreme da za 40 godina brane Vranje. Zatim se ispravio i rekao da je ta izjava optimistična: To će biti za 20 godina, a ne za 40 godina.
[adsenseyu1]
Predsednik kaže da zna namere Albanaca i da demografija nije na našoj strani. I pre godinu dana ukazao je da postoje dokazi da Albanci planiraju da kupuju zemlju i fabrike na jugu, ali da će Srbija, poštujući zakone, naći način da zaštiti nacionalne i državne interese.
Javna je tajna, da kosovski Albanci u proteklih deset godina masovno kupuju stanove, kuće i zemljište u Vranju, Nišu, Leskovcu, Kuršumliji, Prokuplju i okolnim selima, gde onda prijavljuju prebivalište i time stiču osnov za uživanje svih ostalih prava – od lične karte do socijalnih davanja.
U Niš se, prema nezvaničnim podacima, doselilo oko 11.000 Albanaca. A samo u protekle tri godine njih 1.500 je kupilo stanove u tom gradu. Albance sada najviše zanima oblast oko Vranja, duž granice s Bujanovcem, ali i Toplički okrug. Za imanja u tim mestima spremni su da daju nekoliko puta veću cenu od realne.
Jug Srbije je ugrožen, a Albanci ga „okupiraju“ iz dva pravca – iz Kuršumlije preko Toplice i Prokuplja do Niša, kao i od Bujanovca prema Vranju. Javna je tajna da Albanci u poslednje vreme kupuju zemljište u Toplici, kuda bi trebalo da prođe deonica auto-puta Niš-Merdare.
Inače, godinama unazad Albanci masovno kupuju kuće, stanove, zemljište u selima i gradovima na jugu Srbije. Na taj način, kao vlasnici imovine, lako dolaze do novog mesta prebivališta, koje je u stvari fiktivno jer zapravo i dalje žive na Kosovu.
Zašto im vlast Srbije sve ovo daje?
Kako god, prijavom prebivališta u Srbiji legalno stiču osnov za uživanje svih ostalih prava – na ličnu kartu, pasoš (koji im je značajan jer je Srbija u bezviznom režimu), školovanje, socijalna davanja, zdravstvenu zaštitu, upis u biračke spiskove – objašnjava profesor Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić.
Objašnjava da u tim opštinama zbog hiljada fiktivno prijavljenih Albanaca ima neuporedivo više birača nego građana.
Albanci se na taj način dugoročno spremaju i za preuzimanje lokalne vlasti u tim mestima. Istovremeno, te Albanke s Kosova, koje imaju prebivalište u Srbiji, dolaze s namerom u bolnice na jugu Srbije, gde se porađaju. Na taj način dete se automatski upisuje u matične knjige i dobija sva prava, pa i na dečji dodatak… Kad odrastu, i oni, bez problema, imaju biračko pravo. To je nastavak njihove ekspanzije, osvajanja, okupacije u smislu teritorijalnih pretenzija.
