Piše: Martin Berger
Umanjeno oslanjanje na američki dolar jedan je od glavnih trendova u međunarodnoj geopolitici. Mnogo je medijske pažnje posvećeno koracima koje su preduzele zemlje BRIKS, odnosno Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, kako bi umanjile svoju zavisnost od američke valute. I zemlje BRIKS, kao i jedan broj drugih međunarodnih igrača, uzastopno su saopštavali svoje brige povodom ustrojstva moderne ekonomske arhitekture koja je nametnuta ostatku sveta od strane SAD.
Čitava struktura ovakve globalne ekonomije jednostavno ignoriše rastući uticaj novih tržišta koja izranjaju. Usled Vašingtonove neumorne žudnje da ostane globalni hegemon i da nameće svoju volju drugim zemljama, američki dolar ostaje instrument ekonomskog pritiska. Nastanak evra, rapidni rast kineske ekonomije, kao i namera određenog broja zemalja nekadašnjeg SSSR-a, Bliskog istoka i Azije da se preorijentišu na regionalne valutne dogovore, transformisali su američki dolar u merni instrument, time podrivajući i njegov status obavezne transakcione valute.
[adsenseyu1]
ZLATNIM REZERVAMA PROTIV DOMINACIJE DOLARA
Tradicionalna transakciona šema, u kojoj sve finansijske operacije obrađuje London i nekolicina švajcarskih banaka, ovih dana gubi na značaju, dok izranjaju novi centri trgovine zlatom, pre svega u Indiji, Kini i Južnoj Africi. Dovoljno je reći da su Moskva i Peking već potpisali memorandum o razvoju uzajamne trgovine zlatom.
Sudeći po singapurskom finansijskom ekspertu Ronanu Menliju, zlatne rezerve koje su akumulirale Rusija i Kina su deo strategije za odstupanje od međunarodne trgovine kojom dominira američki dolar. Menli je ubeđen da bi, ukoliko te zemlje pokažu da zajedno drže više zlata nego SAD, to bio bio ogroman udarac za američki dolar i poziciju Amerike u globalnoj ekonomiji.
Iako sve ove inicijative ne mogu momentalno da učine dolar prevaziđenim, treba imati na umu da Kina gradi svoj finansijski sistem godinama i ne pokazuje znake zaustavljanja.
Postojeće sankcije Zapada, uz pretnje novim, primoravaju Kinu i Rusiju da više strateški sarađuju u nečemu što postaje začetak autentične alternative dolarskom sistemu. Od državnog bankrota iz 1998. koji je inicirao Zapad, Rusija je ekstremno obazriva u svim svojim finansijskim poslovima, što joj je pomoglo da izdrži sankcije koje joj je nametnuo Vašington 2014. godine i primoralo je da gleda drugde u potrazi za sredstvima obezbeđenja finansijske stabilnosti. To ,,drugde“ se sve više naziva Narodna Republika Kina.
TO SU OBVEZNICE U JUANIMA
Sada Centralna banka Rusije planira da lansira prodaju ruskog duga u formi obveznica denominovanih u kineskim juanima. Veličina prve ponude, koja je neka vrsta sondaže tržišta, jedva će dostići milijardu američkih dolara, što iznosi šest milijardi juana.
Ovaj potez ubrzavaju izveštaji da američko ministarstvo finansija proučava potencijalne posledice širenja svog ekonomskog pritiska na Rusiju. Interesantno je i što je turski potpredsednik vlade Mehmet Šimšek nedavno objavio da će Ankara u 2018. godini početi da izdaje obveznice u rubljama i juanima, što je skoro preneo portal Gerček Gundem.
Ovi događaji se odvijaju iza kulisa neobjavljenog ekonomskog rata između SAD i Kine, koji ulazi u aktivnu fazu. Sjedinjene Države su već zvanično obavestile Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) da odbijaju da prihvate Kinu kao tržišnu ekonomiju i da spremaju još jednu porciju anti-damping carina.
Vašington je konstantno uključen u čitav niz istraga kineskih tržišnih politika, dok se oslanja na pravila koja se najčešće primenjuju prema državama bez tržišne ekonomije. Sa svoje strane, kineske vlasti traže načine da postignu ,,tržišni“ status, u cilju da se otarase protekcionističkih carina koje opterećuju njihove robe.
[adsenseyu4]
ZLATO ZA NAFTU
Ali Kina ima svoje načine da uzvrati Vašingtonu. Mada ti načini nisu tako direktni, njihovi efekti bi potencijalno mogli da budu daleko razorniji. Kina istiskuje američki dolar iz globalnog tržišta transakcija. Ranije, Peking je ostvario inkluziju juana u SDR korpu, i sada se sprema da konkuriše dolaru kao globalno sredstvo plaćanja za naftne fjučerse.
Obrt je u tome što će fjučersi denominovani u juanima biti konvertabilni u zlato. Treba istaći da bi naftno-junaski fjučersi sa zlatnom podlogom mogli da se pokažu kao ekstremno atraktivni za investitore i zemlje proizvođače nafte, naročito one koje baštine interese koji su u konfliktu sa ,,jedinom preostalom supersilom“. To su, između ostalih, Rusija, Venecuela i Iran.
Prodaja juanskih fjučersa je usmerena na smanjivanje zavisnosti globalnog finansijskog tržišta od američkog dolara, ali bi ovaj proces mogao da potraje. Od sedamdesetih godina, države OPEK prodaju svoju naftu u petrodolarima, što je učinilo transformaciju petrodolara u američke državne obveznice integralnom komponentom američke ekonomije.
No, od sada će proizvođači nafte moći da zaobiđu dolarske fjučerse biranjem fjučersa koje mogu slobodno da konvertuju u zlato. Pored toga, Kina će ustupiti veći deo tržišta državama koje se slože da trguju naftnim fjučersima u juanima, pa će tako najveći trgovinski partneri Pekinga biti primorani da investiraju u te fjučerse kako bi očuvali svoj tržišni udeo.
Mogućnost trgovine naftnim fjučersima u juanima će nesumnjivo biti u velikoj potražnji širom evroazijskog ekonomskog prostora, kao i u nekolicini zemalja Afrike i Latinske Amerike. Da, to će biti dovoljno da uveća uticaj Kine duž trase odabrane za implementaciju masivnog infrastrukturnog projekta ,,Jedan pojas – jedan put“.
Imajući u vidu veliki strateški značaj nafte i energetskih resursa generalno, politički aspekt juanskih fjučersa prevazilazi čak i ekonomske komponente ovog pomeranja. Iako će inicijelno zauzeti malu maržu tržišta, ovo će značiti da je Kina sposobna da podrije globalni značaj američkog dolara, što leži u samim temeljima geopolitičke moći Vašingtona. Kao posledicu, možemo očekivati postepenu ali neminovnu redukciju globalne zavisnosti od petrodolara.
Martin Berger je slobodni novinar i geopolitički analitičar
Preveo Vojislav Gavrilović (New Eastern Outlook)
(Standard.rs)
