Izgradnja ruske baze na Mesecu, jedinom Zemljinom satelitu, mogla bi da se desi uskoro, rekao je načelnik Instituta za geohemiju i analitičku hemiju ruske Akademije nauka, Juri Kostitsin.
Ranije, već su se pojavljivale vesti da Rusija planira da instalira kompletnu bazu na Mesecu između 2036. i 2040. godine.
Baza bi trebalo da sadrži module sposobne za zaštitu kosmonauta od radijacije. Ti moduli takođe treba da snabdeju sa svim što je neophodno za život i da se u njima nalaze monitoring centri, energetske i komunikacijske ustanove, reciklirane i lunarne supstance i prirodni resursi. Uz to, tamo bi trebalo da se nalazi nova svemirska oprema i tehnologija. Astronomska opservatorija bi se takođe nalazila u ovoj bazi.
[adsenseyu1]
“Sada, uprkos konkretnom vremenskom ograničenju federalnog svemirskog programa u pogledu izgradnje baze na Mesecu, ovo pitanje sve više deluje kao utopijsko. Ali baza na Mesecu u slučaju uspešne kolonizacije je neophodna, naročito za letove na Mesec i orbitne stanice.
On je istakao da je Mesečevo kamenje slično onom na Zemlji, tj., da postoji materijala za izgradnju baze. Mesečev bazalt, u poređenju sa Zemljinim, sadrži više aluminijuma i titanijuma, što je svakako potrebno za gradnju.
“Da bi se izgradila baza na Mesecu, prvo je neophodno ustanoviti život i rešiti problem zaštitite kosmonauta od radijacije. Za ovo, neophodno je izgraditi skloništa sa lunarnim materijalima, kako bi atmosfera ostala u njima. Voda je glavna briga. Moramo da razumemo koliko vode tamo ima, koliko je pristupačna i kako ispustiti kiseonik iz nje”, objašnjava Kostitsin.
Ruski trenutni lunarni plan jeste da se razvije novo vozilo sa superoružjem u narednoj deceniji i da se stvori trajni površinski temelj negde oko 2030.te.
Roskosmos takođe sarađuje s drugim svemirskim agenicjama na Lunarnoj orbitalnoj platformi (Lunar Orbital Platform-Gateway), projektu koji gradi stanice za ljudska bića koje će orbitirati oko Meseca i koja će biti tačka oslonca za satelitske misije, ali i za letilice koje treba da sipaju gorivo.
Plan je da Rusija omogući nekoliko modula za stanicu, ali Rogozin je stavio pod znakom pitanja saradnju, kada se žalio da SAD želi da Rusija “igra drugu violinu” na ovom projektu.
Webtribune.rs
