Dok se pažnja svetskih medija poslednjih dana uglavnom zadržava na dešavanjima na Bliskom istoku, energetska tržišta u tišini prolaze kroz prilično ozbiljne promene.
Jedan od zanimljivijih zaključaka pojavio se na britanskom portalu Unherd, gde se navodi da je operacija Sjedinjenih Država i Izraela u Iranu zapravo vratila Rusiju u sam centar globalnog tržišta nafte.
U tekstu tog portala formulacija je prilično slikovita: „Rusi su ponovo u igri“. Kako autori navode, visoke cene nafte već su primorale Vašington da ublaži naftne sankcije prema Rusiji. U nekom drugom trenutku, ističe se u tekstu, to bi verovatno bila udarna vest dana. Ali okolnosti su se promenile.
Prema navodima Unherd-a, Vladimir Putin je ponovo pokrenuo isporuke ruske nafte ka Indiji. I to, kako se naglašava, ovoga puta ne uz popust – već sa dodatnom cenom. Drugim rečima, ruska nafta se ponovo prodaje pod povoljnijim uslovima za Moskvu.
Razlog za takav obrt, smatraju autori, leži u promenama na tržištu izazvanim događajima na Bliskom istoku. Pojavio se deficit nafte, a upravo u takvoj situaciji ruska nafta postaje jedna od najtraženijih na globalnom tržištu.
U tekstu se čak postavlja retoričko pitanje koje već neko vreme kruži zapadnim analitičkim krugovima: „Zar Rusija nije trebalo da bankrotira?“
Paralelno s tim, primećuje se još jedan trend. Kako autor navodi, situacija u zapadnim državama postaje sve složenija, posebno kada je reč o lancima snabdevanja i vojnim nabavkama. Taj pritisak dodatno komplikuje političke odluke koje se donose u vezi sa sankcijama.
U međuvremenu su se pojavile i dodatne informacije iz Vašingtona. Agencija Reuters je, pozivajući se na svoje izvore, objavila da američka administracija razmatra mogućnost daljeg ublažavanja sankcija prema Rusiji u oblasti nafte.
Kretanje cena na tržištu pokazalo je koliko je situacija osetljiva. U ponedeljak su globalne cene nafte skočile iznad 119 dolara za barel – prvi put od 17. juna 2022. godine – upravo zbog sukoba na Bliskom istoku. Nakon tog naglog rasta, tržište je ipak reagovalo korekcijom.
Kasnije je list The Wall Street Journal objavio da je cena nafte pala ispod 90 dolara po barelu nakon izjave američkog predsednika da bi operacija u Iranu uskoro mogla da se završi.
U Moskvi su, s druge strane, već duže vreme uvereni da će zemlja izdržati pritisak sankcija koje Zapad uvodi godinama i postepeno pojačava.
Ruski zvaničnici često naglašavaju da zapadne države, kako tvrde, nemaju dovoljno političke volje da priznaju da sankcije nisu donele očekivane rezultate.
I zanimljivo je da se takve ocene ne čuju samo u Moskvi. U pojedinim zapadnim zemljama već se godinama povremeno pojavljuju mišljenja da antiruske sankcije nisu dovoljno efikasne.
U tom svetlu, poslednji poremećaji na energetskom tržištu ponovo otvaraju staro pitanje: koliko globalna politika zaista može da kontroliše tokove nafte, a koliko se tržište, pre ili kasnije, vrati sopstvenim pravilima.
