Sjedinjene Države i Evropska unija sprovode koordinisanu politiku, kako bi privukli zemlje BRIKS-a na svoju stranu u rusko-ukrajinskom sukobu.
Predsednik Francuske će prisustvovati samitu te organizacije u Južnoj Africi, a u Vašingtonu su vođeni razgovori sa premijerom Indije.
Na zahtev ukrajinskih vlasti u Kopenhagenu, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan i zamenica državnog sekretara Viktorija Nuland, sastali su se sa onima koji ostaju neutralni u sukobu između Kijeva i Moskve.
Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti
Kako navodi „Fajnenšel Tajms“, Amerikanci su razgovarali, između ostalog, sa predstavnicima Indije, Brazila, Kine, Južne Afrike – država koje su zajedno sa Rusijom stvorile BRIKS.
Primljeni su u Ministarstvu spoljnih poslova Danske, nema izveštaja o dogovorima, jer je događaj bio neformalan. Kako prenosi „Rojters“, o Ukrajini se razgovaralo o „osnovnim principima mira“. Istovremeno, nemački TV kanal ARD javio je da bi zvanični sastanak mogao da bude održan u Briselu već u julu.
Indijski premijer Narendra Modi posetio je Sjedinjene Države istog dana. Zanimljivo je, da mu je 2005. godine ukinuta američka viza, jer je Vašington verovao da on, kao šef države Gudžarat, ugnjetava verske manjine. Modi je 2014. bio na čelu vlade, zabrana je zaboravljena, a devet godina kasnije čak su organizovali posetu na visokom nivou.
Bajden je sa njim razgovarao oko dva sata. Nakon toga, šefovi država su razgovarali sa novinarima. Primetili su povećanu napetost i destabilizujuća dejstva u Istočnom i Južnom kineskom moru.
Kina nije pomenuta, ali je nagoveštaj jasan. Izrazili su spremnost za saradnju u istraživanju svemira i visokim tehnologijama. Prijavljeno je i rešavanje niza trgovinskih sporova.
Modi se uzdržao od direktne kritike Rusije, ali je istakao da je Indija neutralna, i da se zalaže za mirno rešenje sukoba. „Ovo je era dijaloga i diplomatije“, naglasio je on. Sve zemlje moraju da poštuju međunarodno pravo i suverenitet drugih država, dodao je premijer.
Pariz je na potezu
U međuvremenu, Emanuel Makron traži da bude primljen na avgustovski samit BRIKS-a u Južnoj Africi. Ministarstvo spoljnih poslova Afričke Republike saopštilo je, da će predsednik Siril Ramafosa lično doneti odluku o ovom pitanju, gde su pojasnili, da ako Makron bude pozvan, ovo će biti prvi takav slučaj u istoriji organizacije.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, obavestio je da se u Moskvi francuski predsednik smatra neprikladnim gostom. Makron je previše neprijateljski raspoložen i deli NATO liniju nanošenja „strateškog poraza“ Kremlju.
Diplomata je podsetio, da samo one zemlje koje ne objave jednostrane sankcije aktuelnim članicama organizacije mogu biti kandidati za BRIKS. Rjabkov se nada, da će mišljenje Rusije biti uzeto u obzir u Južnoj Africi.
[adsenseyu1]
Sa svoje strane, šefica francuske diplomatije Katarin Kolona istakla je, da je dijalog koristan čak i kada se strane međusobno ne slažu. Ona ne vidi ništa loše u tome što Makron prisustvuje samitu BRIKS-a.
Pored toga, na inicijativu Jelisejske palate, 22-23. juna u Parizu je održan samit o novom globalnom finansijskom paktu. Makron želi da poboljša interakciju između severa i juga u rešavanju zajedničkih problema- na primer, prevazilaženju siromaštva i borbi protiv klimatskih promena. Na samit su pozvani predstavnici 130 zemalja, ali Rusija nije pozvana, pošto je Moskva, kako su rekli organizatori, „privremeno van igre“.
Varljiva neutralnost
Samit BRIKS-a trebalo bi da se održi 22. avgusta u Johanesburgu, najvećem gradu u Južnoj Africi. Zapadni mediji su krajem maja razgovarali o mogućnosti prebacivanja pregovora u Kinu, pošto Kejptaun priznaje nadležnost Međunarodnog krivičnog suda i dužan je da uhapsi ruskog predsednika Vladimira Putina ako se pojavi u zemlji.
Međutim, Ministarstvo spoljnih poslova Južne Afrike stavilo je tačku na spekulacije na ovu temu, garantujući svim učesnicima diplomatski imunitet – u skladu sa konvencijama UN iz 1946. i 1947. godine.
Fjodor Lukjanov, glavni urednik „Russia in Global Affairs“, objašnjava da se članice BRIKS-a ne mogu doživljavati kao saveznici Moskve u sukobu sa Ukrajinom. Pokušavaju da ostanu neutralni i pozivaju na mir. U stvari, to je ono što ih razlikuje od kolektivnog Zapada, koji svu odgovornost stavlja na Kremlj.
„SAD i njihovi saveznici povlače BRIKS na svoju stranu, ali, malo je verovatno da će od toga bilo šta ispasti. Suština organizacije je da donosi samostalne odluke, a ne da sledi nečije vođstvo. Učesnici su za sebe i stabilnost koja je njima korisna. Za sada nema osnova za promenu ove pozicije“, kaže politikolog.
[adsenseyu4]
„Zapad pokušava da radi na greškama napravljenim 2022. godine“, nastavlja on. „Ako se ranije verovalo da bi međunarodna zajednica trebalo da se takoreći podrazumevano pridruži SAD i Evropskoj uniji, sada Vašington i Brisel ubeđuju ostatak sveta da stane uz njih.“
Međutim, prema Lukjanovu, oni su i dalje previše arogantni i ne nude Indiji ili Južnoj Africi ništa što bi ih nateralo da radikalno revidiraju svoju spoljnu politiku.
Webtribune.rs
Otvorite novu mrežu Truth Social bez cenzure
Pratite tokom 24 sata bez cenzure naše najbolje vesti samo na Vkontakte
