Basnoslovni zajam na berzama trebalo bi, prema planu Amerike, da se otplaćuje od profita koji pristiže od ruskih sredstva zamrznutih uglavnom u Evropi
Rusko-ukrajinski sukob trajaće godinama, ako ne i decenijama. Tako bi se mogla protumačiti jučerašnja politička odluka lidera G7 u Pulji da na berzama pozajme „oko 50 milijardi dolara” kako bi što brže i što izdašnije pomogli Ukrajini. Pritom se oslanjaju na prihode koji se slivaju od oko 260 milijardi dolara zamrznute ruske imovine na Zapadu, najvećim delom na terenu EU.
Da G7 uđe u taj zajam predložio je zvanični Vašington, bez još objavljenih detalja o tome kako bi među sobom podelili finansijske rizike, niti kako bi se taj basnoslovni pozajmljeni novac dalje distribuirao, navodi londonski „Fajnenšal tajms”. Što se berzi tiče, G7 ih je juče ovim planom stavio pred mučnu zagonetku.
Naime, poštujući interni pravilnik, 27 članica EU moraju svakih šest meseci jednoglasno da potvrde da finansijska sredstva Rusije, zamrznuta na njihovom terenu (oko 200 milijardi evra), ostaju i sledećih 180 dana „na ledu”. Kako bi pomogli zajedničkom prijatelju – Ukrajini – EU je nedavno odlučila da profit koji zamrznuti ruski novac ostvaruje na godišnjem nivou (oko tri milijarde evra), ubuduće usmerava ka Kijevu, mahom za kupovinu oružja.
Amerika već mesecima forsira drugačiji predlog – da se Ukrajini odmah stavi na raspolaganje mnogo veći novac. „Želimo da demonstriramo da SAD podržavaju narod Ukrajine. Potpisujući ovaj dokument (o zajmu) takođe želimo da Rusiji pošaljemo signal naše odlučnosti.
Ako Vladimir Putin misli da može da nadživi koaliciju koja podržava Ukrajinu, vara se”, istakao je Džejk Salivan, savetnik za nacionalnu bezbednost SAD.
„Na ivici smo dobrog ishoda” i „zajedničke vizije kako napred” (s novom tranšom zapadne pomoći Ukrajini), bio je oprezniji Salivan kad je stigao u ekskluzivno letovalište „Birgo Egnacija”, gde se do sutra održava samit G7. Na svetskim finansijskim tržištima povodom tih signala o skorom dogovoru G7 za uzimanje pozajmice nisu znali šta da misle, diskretno je poručeno iz londonskog Sitija.
Jer, šta će se desiti ako 27 članica EU, posebno nakon nedavnih izbora za EP, posle nekih šest meseci ne postignu zahtevano jednoglasje o daljem zamrzavanju sredstava Rusije na tlu EU, a zajam od 50 milijardi dolara je već uzet? Ko onda nastavlja otplatu zajma i pod kojim uslovima?
Kako da date zajam koji se otplaćuje na neprecizirani rok, recimo na 10 ili 50 godina, ako znate da se otplata bazira na sredstvima čiji se „zamrznuti” status stavlja na ispit svakih šest meseci?”, pitali su se italijanski zvaničnici u Pulji.
Juče posle podne, pre formalne objave da će G7 ući u zajam vredan 50 milijardi dolara, pojedini učesnici uzimali su stvar unapred zdravo za gotovo. „Uveren sam da će sporazum biti postignut u sledećih nekoliko sati”, procenio je Šarl Mišel, odlazeći predsednik Evropskog saveta.
„Dobre vesti od G7: još 50 milijardi dolara za Ukrajinu”, uskliknuo je nemački ministar finansija Kristijan Lindner na društvenoj mreži „Iks”. Prema nezvaničnim najavama, tih 50 milijardi dolara zajma G7 za Ukrajinu biće obezbeđeno do kraja ove godine.
U međuvremenu, dolazeći u Pulju, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najavio je da će Kijev s Vašingtonom tokom samita G7 utanačiti odbrambeni savez „bez presedana”.
Zelenski je najavio da će sličan savez sklopiti i s Japanom. „Ukrajinski narod, uključujući i naše ratnike, vidi sada da će G7 uvek podržavati Ukrajinu”, zaključio je Zelenski pred najavljeni susret s američkim liderom.
Težište novog američko-ukrajinskog odbrambenog saveta jeste razvoj koalicije za isporuku borbenih aviona Kijevu uz povećanje snabdevanja raketama dugog dometa, navode agencije.
U međuvremenu, SAD su juče objavile novu rundu sankcija protiv Rusije i njenih „jataka”, oko 300 osoba i firmi na tlu Kine, istočne Azije, Bliskog i Srednjeg istoka, u Evropi, Africi, centralnoj Aziji i na Karibima, javio je Blumberg. Ovog puta na meti su bili proizvođači dronova i odbrambenih sistema od bespilotnih letelica, kao i krijumčari zlata, snabdevači mašinskim oruđima, industrijskim materijalima, mikroelektronskom opremom…
Posebna stavka u novoj rundi američkih sankcija protiv Rusije su kaznene mere koje prete „stranim bankama” koje sarađuju s Rusima i Rusijom. Posmatrači ističu da su na nišanu brojne tzv. male kineske banke, koje u poslednje vreme izgleda ulaze u prekogranične transakcije s partnerima u Rusiji.
Finansijsko-borbeno zbijanje redova G7 sa Ukrajinom, predvođeno inicijativama Vašingtona, odvijalo se juče, nakon uvodnog izlaganja italijanske premijerke Đorđe Meloni. Prema Melonijevoj, „G7 nije tvrđava zatvorena u sebe, koja mora da se brani od nekoga. G7 predstavlja ponudu vrednosti koju izlažemo da bismo imali zajednički razvoj kao cilj”.
Uprkos ovoj zanosnoj viziji Melonijeve, lideri G7 ipak se neće dugo zadržati u Pulji. Naime, svi učesnici pozvani su danas na svečanu večeru, posle koje će, iako samit traje do sutra, većina lidera već tokom noći napustiti jug Italije.
(politika.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social