To bi bilo kao da tražite iglu u plastu sena, čak i ako se otkrije u blizini obale do ovog trenutka, on će ubrzati toliko da protiv-torpeda ne bi mogli da ga sustignu.
Američka i britanska mornarica bi se mogle suprotstaviti ruskom torpedu na nuklearni pogon, Posejdonu, koristeći podvodne senzore i protivpodmorničke avione, piše Covert Shores. Ali, da li je to zaista dobra taktika?
Razvoj bespilotnog podvodnog vozila (UUV) Posejdon, prvobitno poznatog kao “Status-6,“ prvi put je pomenut u novembru 2015. godine. Zapadni mediji su kasnije ovaj podmornički dron nazvali oružjem sudnjeg dana. 1. marta 2018. godine, ruski predsednik Vladimir Putin je zvanično potvrdio postojanje ovog oružja tokom svog godišnjeg obraćanja Saveznoj skupštini.
[adsenseyu1]
“Razvili smo bespilotna podvodna vozila koja se mogu kretati u velikim dubinama – rekao bih, ekstremnim dubinama – interkontinentalno, pri brzini koja je nekoliko puta veća od brzine podmornice, najsavremenija torpeda i svakakve vrste površinskih plovila“ rekao je Putin.
Glavni cilj torpeda je da isporuči termonuklearnu bojevu glavu na neprijateljske obale kako bi uništio važnu priobalnu infrastrukturu i industrijske objekte, kao i da osigura ogromnu štetu neprijateljskoj teritoriji povrgavajući ogromna područja radioaktivnom cunamiju i drugim razarajućim posledicama nuklearne eksplozije.
Druga potencijalna upotreba Posejdon torpeda jeste udaranje američkih borbenih grupa nosača aviona. 8. decembra 2016. godine, američka obaveštajna služba je objavila da je 27. novembra Rusija sprovela testove UUV-a na nuklearni pogon, lansiranog sa podmornice B-90 klase Sarov. U februaru je Pentagon zvanično dodao Status-6 u rusku nuklearnu trijadu, pominjući ga u američkoj Reviziji nuklearne gotovosti.
Trenutno su tehničke specifikacije Posejdon torpeda klasifikovane informacije. Za sada je poznato da je UUV dužine preko 19 metara i skoro dva metra širine. Ranije je pretpostavljano da će Posejdon biti opremljen termonuklearnom bojevom glavom od 100 megatona koja bi mogla da izbriše čitave primorske gradove i izazove uništenje dublje u unutrašnjosti, izazivajući cunamije prepune radioaktivnih padavina.
Međutim, prema najnovijim informacijama, snaga bojeve glave Posejdona ima samo dve megatone. Ali to ne menja mnogo toga. Ova količina nuklearnog materijala je i dalje dovoljna da uništi velike priobalne gradove, pomorske baze i izazove cunami.
Pored toga, bojeva glava ove klase bi lako mogla obrisati bilo koju udarnu grupu nosača američke mornarice.
[adsenseyu1]
Prema nekim izveštajima, Posejdon može razviti brzine i do 70 čvorova, što je brže od bilo koje američke nuklearne podmornice ili protivbrodskog torpeda. Operativna dubina Posejdona je više od hiljadu metara, što takođe znatno premašuje mogućnosti američkih podmornica.
Kako navodi Covert Shores, novi ruski UUV može biti lociran uz pomoć ACTUV-a (Anti-Submarine Warfare Continuous Trail Unmanned Vessel).
ACTUV dron je američki projekat finansiran od strane DARPA-e za razvoj bespilotnog broda dizajniranog da otkrije i prati neprijateljske podmornice uz pomoć sonara. Pretpostavlja se da ovo plovilo neće biti opremljeno oružjem bilo koje vrste i koristiće se isključivo za izviđačke svrhe – međutim, to se može promeniti u budućnosti.
Morske podne senzorske mreže, uključujući i sonarne bove, takođe bi mogle biti korišćene od strane pomorskih patrolnih aviona, kao što je Boingov P-8 Posejdon, da lociraju ruski UUV, navodi Covert Shores.
“Čudno, Covert Shores ne pominje SOSUS sistem,“ rekao je za Gazeta.ru bivši šef programa autonomsnih vozila Direkcije za glavne operacije Generalštaba ruskih oružanih snaga, kontra-admiral Arkadij Siroježko.
SOSUS je američki sistem za nadzor zvuka za otkrivanje i identifikovanje podmornica. Međutim, treba napomenuti da će ovaj sistem biti raspoređen samo na granicama – na primer, na međuprostoru GIUK (Grenland, Island i Velika Britanija), duž Severnog rta – uz Medveđe ostrvo, u Danskom prolazu, i na nekoliko drugih mesta. Tako da bi bilo pogrešno verovati da je SOSUS sistem raspoređen u svim delovima svetskog okeana. Na Pacifiku, na primer, teško da se uopšte i koristi.
Siroježko veruje da, kada je u pitanju praćenje podvodnih objekata, ključna stvr je odabir prave lokacije za sistem praćenja. Ali, veoma je teško odrediti da bi se Posejdon mogao pojaviti, s ozbirom na njegov gotovo neograničen domet i veliku brzinu.
Takođe, prema rečima Siroježka, praćenje Posejdona je samo pola bitke. Da bi uništili UUV, morate imati stalni i borbeno spreman kontra sistem, što znači da snage i oprema moraju biti u konstantnoj opreznosti i spremni za raspoređivanje. Ali, SAD još uvek nemaju takav sistem. Raspoređivanje takvog sistema bi zahtevalo znatna finansijska sredstva – čak i za SAD.
Što se tiče mogućnosti hipotetičkih neprijatelja za unštenje Posejdona, one su izuzetno ograničene.
“Danas je MU90 Impact jedini NATO torpedo koji može da dostigne dubinu od 1.000 metara,“ rekao je za Gazeta.ru zamenik direktora Centra za analizu strategija i tehnologija Konstantin Makijenko.
Ovaj stručnjak naglašava da jedan torpedo ove klase košta preko 2 miliona dolara. Takođe, prema rečima drugih vojnih stručnjaka, čak i u režimu velike brzine (92 km/h), što značajno smanjuje njegov domet, ovaj torpedo je i dalje sporiji od Posejdona.
Makijenko kaže da Mark 54, što je najbrži torpedo američke mornarice, radi na brzini od 74 km/h. On veruje da taj torpedo ne može da sustigne Posejdona ili da dostigne njegovu operativnu dubinu.
“Dok ne vidimo eksperiment uživo, sve tvrdnje o potencijalnom otkrivanju ili uništenju Posejdona su potpuno neosnovane. Do sada, sve što smo čuli su samo reči,“ kaže bivši načelnik štaba ruske mornarice Viktor Kravčenko.
Webtribune.rs
