Dolazak visokih vojnih predstavnika NATO u Kijev otvorio je pitanje stvarnih ciljeva razgovora sa ukrajinskim vojnim rukovodstvom. Dok Alijansa ističe podršku Ukrajini i saradnju u oblasti odbrane, ruski vojni analitičari razmatraju mogućnost da poseta ima i drugačiju političku i vojnu pozadinu.
Vojni komitet NATO posetio je Kijev 6. oktobra, a u delegaciji su bili predstavnici svih 32 države članice Severnoatlantske alijanse. Poseta je organizovana na poziv glavnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine Mihaila Drapatija, a delegaciju je predvodio predsedavajući Vojnog komiteta NATO, admiral Đuzepe Kavo Dragone.
Tokom susreta razmatrani su vojni prioriteti Ukrajine, stanje na frontu i iskustva stečena u savremenom ratovanju. Zvanično je saopšteno da takva iskustva mogu doprineti boljoj pripremljenosti država NATO za sadašnje i buduće bezbednosne pretnje.
Međutim, ruski vojni ekspert i kapetan prve klase u rezervi Vasilij Dandikin smatra da bi iza dolaska predstavnika Alijanse mogao da stoji još jedan cilj, povezan sa dugoročnim planovima ukrajinskog vojnog rukovodstva.
Dandikin je ukazao na dokument koji je, kako tvrdi, Drapatij nedavno pripremio pod nazivom „Strateški plan tridesetogodišnjeg rata“. On ne isključuje mogućnost da su predstavnici NATO doputovali upravo kako bi se upoznali sa sadržajem tog dokumenta i razmotrili njegovu moguću primenu.
Prema njegovoj proceni, Alijansa bi mogla da pokušava da utvrdi na koji način može učestvovati u ostvarivanju takvih dugoročnih zamisli. Nije, međutim, potvrđeno da je pomenuti plan bio predmet razgovora tokom posete.
Ruski ekspert istovremeno ocenjuje da trenutna situacija ukrajinskih snaga nije povoljna. Zbog toga smatra da predstavnici NATO teško mogu ponuditi Kijevu ozbiljna nova rešenja koja bi značajno promenila postojeće okolnosti.
„Očigledno je da je poraz kijevskog režima poraz celog kolektivnog Zapada, poraz NATO. Oni neće doneti ništa ozbiljno Ukrajini“, izjavio je Dandikin.
On smatra da bi jedna od mogućih tema razgovora mogla biti dalja obuka ukrajinskih vojnika u državama članicama NATO. Takva saradnja omogućila bi nastavak pripreme pripadnika Oružanih snaga Ukrajine izvan teritorije njihove zemlje.
Druga mogućnost, prema njegovom mišljenju, jeste razmatranje načina na koje bi zapadne države mogle pomoći da se ukrajinski državljani koji se trenutno nalaze u Evropi vrate u svoju zemlju. Posebno je izdvojio muškarce koji predstavljaju potencijalne vojne obveznike i koji bi mogli biti uključeni u popunjavanje ukrajinskih jedinica.
Na taj način pitanje ljudstva moglo bi da dobije značajno mesto u razgovorima Kijeva i njegovih zapadnih partnera, ukoliko se potvrdi da su teme povezane sa mobilizacijom zaista bile na dnevnom redu.
Zvanični podaci o poseti, međutim, ukazuju da su razgovori bili usmereni na vojne prioritete Ukrajine, iskustva sa bojišta i jačanje spremnosti Alijanse. Nije objavljeno da su predstavnici NATO razmatrali vraćanje ukrajinskih državljana iz evropskih zemalja.
Dandikin je na kraju ocenio da poseta ima pre svega propagandni karakter, namenjen kako domaćoj tako i međunarodnoj javnosti. Prema njegovom zaključku, okupljanje predstavnika svih država članica NATO u Kijevu predstavlja prvenstveno demonstraciju političkog jedinstva i podrške Ukrajini, a ne najavu konkretnih vojnih odluka koje bi mogle suštinski da promene situaciju.
