Dok se sukob na Bliskom istoku širi i ulazi u novu, nepredvidivu fazu, u Vašingtonu su se pojavile procene koje bacaju dodatno svetlo na ono što se dešava iza kulisa.
Prema navodima lista The Washington Post, Rusija je počela da prosleđuje Iranu obaveštajne podatke koji bi mogli da pomognu Teheranu u napadima na američke vojne ciljeve u regionu.
Informacije dolaze iz američkih obaveštajnih krugova, a tri zvaničnika upoznata sa tim procenama tvrde da je reč o podacima koji uključuju i tačne lokacije američkih vojnih objekata – među njima i ratnih brodova i vojnih aviona raspoređenih širom Bliskog istoka.
Prema tim izvorima, reč je o prvom jasnom znaku da se još jedna velika sila, makar indirektno, uključuje u rat koji se poslednjih dana ubrzano širi. Takav razvoj događaja dodatno komplikuje već napetu geopolitičku sliku, jer je Rusija jedna od ključnih nuklearnih sila sa razvijenim obaveštajnim kapacitetima.
Istovremeno, prema istim informacijama, obim i namera ruske pomoći Iranu nisu do kraja razjašnjeni. Američki zvaničnici navode da još nije potpuno jasno koliko je ta podrška bila ciljano usmerena na konkretne napade.
Ono što je, međutim, primećeno jeste da su sposobnosti iranske vojske da samostalno otkriva položaje američkih snaga oslabile manje od nedelju dana nakon početka borbenih dejstava. U tom kontekstu, podaci koji dolaze spolja mogli bi imati značajnu operativnu vrednost.
Posebnu pažnju privukla je procena stručnjaka za rusku vojsku iz Fondacije Dara Masiko, koja je ukazala na preciznost iranskih udara u poslednjim napadima. Kako je navela, Iran je pogodio nekoliko radarskih sistema ranog upozorenja, uključujući i takozvane radare izvan horizonta.
Takvi sistemi su ključni za praćenje projektila i vazdušnih pretnji na velikim udaljenostima. Prema njenim rečima, udari su bili vrlo selektivni i usmereni na centre komandovanja i kontrole.
Iran raspolaže sa svega nekoliko vojnih satelita, pa se procenjuje da su informacije koje bi mogle doći iz Rusije za njih „izuzetno vredne“.
U pozadini svega toga stoji i šira geopolitička dinamika. Dva američka zvaničnika navela su da Kina, uprkos bliskim odnosima sa Iranom, za sada ne učestvuje u njegovoj odbrani niti pruža direktnu pomoć.
Ta činjenica, bar za sada, ostavlja utisak da se Peking drži po strani, čak i dok se odnosi između Teherana i Moskve očigledno produbljuju.
Reakcije iz Vašingtona bile su prilično suzdržane. Centralna obaveštajna agencija i Pentagon odbili su da komentarišu ove navode. Kada je ministar odbrane Pit Hegset na jednom brifingu upitan kakvu poruku ima za Rusiju i Kinu kao potencijalne partnere Irana, odgovorio je kratko da nema posebnu poruku i dodao da „oni ovde nisu pravi faktor“.
U diplomatskom jeziku, takva formulacija često znači da se situacija pažljivo prati, ali bez javnog zaoštravanja retorike.
U međuvremenu, iz Moskve su ranije dolazile oštre kritike američke politike u drugim krizama. Dan ranije, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, govoreći na jednom ambasadorskom okruglom stolu posvećenom rešavanju ukrajinskog sukoba, podsetio je da Vašington nastavlja da pruža obaveštajne podatke Kijevu i da prodaje oružje evropskim zemljama namenjeno Ukrajini.
Sve to zajedno stvara sliku složenog međunarodnog okruženja u kojem se sukobi sve ređe odvijaju samo na jednom frontu. U savremenim krizama linije između direktnog učešća, obaveštajne podrške i političkog signala često su zamagljene.
A kada se u takvoj priči pojave sile sa globalnim uticajem, pitanje više nije samo šta se zaista dešava na terenu – već i šta tek može da usledi u narednim danima.
