Ako bi NATO pristao da obezbeđuje brodove koji prevoze žito iz ukrajinskih luka to bi povećalo rizik od direktnog vojnog sukoba između Rusije i alijanse, upozoravaju ruski eksperti, komentarišući predloge da bi američki ratni brodovi trebalo da budu raspoređeni u Crnom moru.
Ruski vojni ekspert Vladimir Jeranosjan sumnja da će NATO pristati na tu avanturu, s obzirom da je Moskva područja u severozapadnim i jugoistočnim delovima međunarodnih voda Crnog mora proglasila privremeno opasnim za plovidbu i upozorila da će brodove stranih zemalja koji budu plovili ka ukrajinskim lukama smatrati potencijalnim prevoznicima oružja i učesnicima u sukobu na strani kijevskog režima.
„Vidite šta se dešava: Oružane snage Ukrajine pokušavaju da uvuku Poljake u rat na svojoj teritoriji, a Poljaci, zauzvrat, predlažu Amerikancima da se zauzmu za Ukrajince i uvlače Amerikance da direktno učestvuju u tim borbenim dejstvima.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti
Što se tiče Amerikanaca, oni su zaista prisutni na teritoriji Rumunije – tamo je raspoređena formacija ‘Vrišteći orlovi’ sa oko oko pet-šest hiljada vojnika, dok u Poljskoj američki kontigent broji skoro 10 hiljada ljudi. Činjenica je da se u Poljskoj nalaze u rejonu Poznanja, što je, grubo rečeno, bliže granici Nemačke, a Amerikanci stacionirani u Rumuniji mislim da neće učestvovati u direktnim borbenim dejstvima“, ocenjuje ekspert.
I penzionisani američki admiral i bivši vrhovni komandant NATO-a Džejms Stavridis predložio je raspoređivanje snaga alijanse u Crnom moru. Prema njegovim rečima, NATO i SAD bi mogle da prate pošiljke žitarica na moru i napadaju rusku Ratnu mornaricu u slučaju pretnje. Stavridis smatra da Alijansa ima puno mogućnosti da to uradi sa tri glavne zemlje NATO-a u Crnom moru, misleći na Tursku, Bugarsku i Rumuniju.
[adsenseyu1]
Američki admiral koji je učestvovao u raznim operacijama, poput one kada je američka mornarica pratila naftne tankere u Persijskom zalivu obezbeđujući njihovu bezbednost tokom iransko-iračkog rata, sada smatra da SAD mogu da sprovedu sličnu operaciju zajedno sa Severnoatlantskom alijansom kako bi zaštitile brodove sa ukrajinskim žitom u Crnom moru.
Prema njegovim rečima, nakon izrečenih upozorenja ruskoj Crnomorskoj floti, NATO bi trebalo da uzvrati vatru ako ruski ratni brod napadne brod za žito.
Kijev pokušava da uvuče NATO u direktan sukob sa Rusijom
Jeranosjan, međutim, napominje da rumunska, bugarska i druge flote nemaju snagu da se suprotstave udarnoj moći kakvu ima ruska Crnomorska flota, koja je značajno ojačala poslednjih godina.
„Zašto je naš vrhovni komandant strane brodove koji budu plovili ka ukrajinskim lukama proglasio vojnim objektima? Zato što su se napadi na teritoriju Rusije dešavali upravo iz tih brodova koji su navodno prevozili žito“, naglasio je ekspert.
Rusija je prošle nedelje suspendovala Crnomorsku inicijativu za žito i najavila povlačenje garancija za bezbednost brodova u okviru te inicijative, pa Kijev smatra da koridor za žito treba da nastavi da funkcioniše bez Rusije. Međutim, čak i zapadne zemlje konstatuju da će bez učešća Rusije u crnomorskim sporazumima dalji izvoz ukrajinskog žita biti komplikovan i znatno otežan.
Zahtev Vladimira Zelenskog da se što pre sazove Savet NATO-Ukrajina zbog, kako je naveo, „agresivnih akcija Rusije u Crnom moru“ eksperti tumače kao pokušaj Kijeva da uvuče NATO u Sporazum o žitu i veštački ga učini učesnikom u tom pitanju koje uopšte nije u nadležnosti tog vojnog bloka. Eksperti sumnjaju da će zapadna alijansa i drugi saveznici Ukrajine podleći manipulacijama Zelenskog, za koga kažu da „deluje kao provokator“.
SAD su odmah po prekidu Sporazuma o žitu saopštile da neće slati ratne brodove da prate komercijalne brodove iz Ukrajine. Turska takođe ne žuri da svoje brodove Kijevu dodeli za konvoje, ali se nudi kao posrednik. Predsednik Turske namerava da sa Vladimirom Putinom razgovara o obnavljanju Sporazuma o žitu, dok je ruski predsednik saopštio da je produžavanje „prehrambenog sporazuma“, koji nije opravdao svoju humanitarnu svrhu, izgubilo smisao.
Zelenski ne brine za svoj narod, nego za imovinu zapadnih mentora
Cilj „prehrambenog sporazuma“ u početku je bio da osigura globalnu prehrambenu bezbednost, smanji pretnju od gladi i pomogne najsiromašnijim zemljama Afrike, Azije i Latinske Amerike, ali je dogovor korišćen za bogaćenje SAD i Evrope, odnosno zapadnih biznismena koji su preprodavali ukrajinsko žito.
Eksperti kažu da treba uzeti u obzir da žito u stvari nije vlasništvo Kijeva, već zapadnih kompanija, te se ispostavlja da Zelenski ne brine o dobrobiti sopstvenog naroda, već o imovini zapadnih mentora.
Za skoro godinu dana, koliko je sporazum bio na snazi, iz Ukrajine je izvezeno skoro 33 miliona tona tereta od čega je 70 odsto otišlo u bogate zemlje, uključujući EU, dok je u siromašne zemlje -Etiopiju, Sudan, Somaliju, kao i Jemen i Avganistan – isporučeno manje od tri odsto ukupno izvezene robe, odnosno manje od milion tona.
Putin je naglasio da je Rusija sposobna da zameni ukrajinsko žito, kako na komercijalnoj, tako i na besplatnoj osnovi, pogotovo što Rusija ove godine ponovo očekuje rekordnu žetvu.
Olivera Ikodinović (Sputnik)
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
