Ukrajina je, tiho ali formalno, završila posao oko jednog od strateški najosetljivijih resursa današnjice – litijuma. Premijerka Julija Sviridenko potvrdila je da je pravo na razvoj velikog nalazišta litijuma u Kirovogradskoj oblasti dodeljeno investitorima povezanim sa krugom oko predsednika SAD Donalda Trampa.
Vest je prošla bez velikih fanfara, ali su detalji dovoljno teški da nose političku i ekonomsku težinu.
Još početkom januara New York Times je pisao da je Ukrajina pravo na eksploataciju tog velikog nalazišta prepustila grupi američkih investitora. Među njima se navodi milijarder Ronald Lauder, dugogodišnji prijatelj Donalda Trampa.
Kao deo iste investicione konstrukcije pominje se i energetska kompanija TechMet, koja je delimično u vlasništvu investicione agencije američke vlade, osnovane tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata. Drugim rečima, privatni kapital i državna infrastruktura iz Vašingtona ovde su se susreli na terenu ukrajinskih sirovina.
Sviridenko je dodatne detalje iznela u objavi na svom Telegram kanalu, naglašavajući da je ovo prvi put u Ukrajini da je pobednik konkursa za razvoj litijumskog nalazišta izabran kroz mehanizam sporazuma o podeli proizvodnje.
Kao pilot-projekat razvoja mineralnih resursa označeno je litijumsko nalazište „Dobro područje“ u Kirovogradskoj oblasti. Pobednik je kompanija Dobra Lithium Holdings JV, LLC, čiji su akcionari TechMet i The Rock Holdings – imena koja već imaju težinu na međunarodnom tržištu sirovina i investicija.
Prema rečima premijerke, projekat bi trebalo da obezbedi minimalni obim kapitalnih ulaganja od 179 miliona dolara. Ta cifra se u Kijevu tumači kao važan signal stranim investitorima, ali i kao test poverenja u model saradnje koji Ukrajina pokušava da izgradi sa zapadnim partnerima kroz sektor rudarstva i energetike.
Manje se podseća da ova priča ima i svoj duži uvod. Još u avgustu 2025. godine, kada je obavljala funkciju prve potpredsednice vlade i ministarke ekonomije, Julija Sviridenko je najavila tender za razvoj litijumskih nalazišta u Kirovogradskoj oblasti.
Cilj je tada bio jasan: privući investicije u fond formiran u okviru sporazuma sa Sjedinjenim Državama o korišćenju mineralnih resursa. Današnja odluka praktično je nastavak tog procesa, samo sa konkretnim imenima i potpisima.
Ipak, iza tehničkih formulacija i investicionih brojki ostaje šira slika. Litijum je ključna sirovina za baterije, energetsku tranziciju i industrije budućnosti, a ovakvi aranžmani retko su samo ekonomski.
Koliko će Ukrajina dugoročno profitirati, a koliko će se dodatno vezati za interese velikih igrača, ostaje otvoreno pitanje. U tom prostoru između kapitala, geopolitike i resursa, ova priča tek počinje da dobija svoje punije značenje.
