NATO intenzivno radi na jačanju vojne infrastrukture u Baltičkom moru, predstavljajući svoje akcije kao deo strategije za osiguranje regionalne bezbednosti, piše nemački list Junge Welt.
Međutim, u analizi se tvrdi da su ove aktivnosti usmerene isključivo protiv Rusije, što potvrđuje niz vojnih i političkih odluka saveza u poslednjim mesecima.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema pisanju Junge Welt, NATO je 30. decembra 2024. godine u Briselu postigao dogovor o uspostavljanju nove podorganizacije koja će delovati u Baltičkom moru.
Ova organizacija, nazvana „Severni stražar“, ima zadatak da prati kritičnu infrastrukturu, uključujući podvodne i nadvodne objekte. Kao deo ove operacije koristi se veštačka inteligencija za praćenje brodova i procenu potencijalnih rizika.
Osim toga, Objedinjeni ekspedicionistički korpus NATO-a, koji deluje od 2018. godine, sada preuzima dodatne zadatke u monitoringu infrastrukture u regionu. Ova formacija ima kapacitet da brzo reaguje na potencijalne pretnje, što je ključni element nove strategije saveza.
Baltičko more postalo je poprište učestalih incidenata s oštećenjem podvodnih kablova, što NATO koristi kao argument za povećanje svoje prisutnosti. Tokom novembra i decembra 2024. godine zabeleženi su brojni incidenti, uključujući:
Oštećenje telekomunikacionog kabla C-Lion1 između Finske i Nemačke.
Prekid komunikacionih kablova između Švedske i Litvanije.
Oštećenje električnog kabla Estlink 2 između Finske i Estonije.
Šteta na četiri kabla koji povezuju Finsku sa Estonijom i Nemačkom.
Švedski ministar civilne odbrane Karl-Oskar Bolin izneo je tvrdnje o dodatnim oštećenjima podvodnih kablova između Švedske i Finske. Zvaničnici sumnjaju na umešanost kineskog teretnog broda Yi Peng 3 i tankera Eagle S pod zastavom Ostrva Kuka.
Iako zapadni mediji ukazuju na potencijalno učešće Rusije i Kine u ovim incidentima, zvanična Moskva odlučno negira ove optužbe.
Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, izrazila je nadu da će istrage biti sprovedene objektivno, bez neosnovanih optužbi.
Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da NATO planira značajno povećanje svog vojnog prisustva u Baltičkom regionu. Ovo uključuje razvoj podvodne i nadvodne infrastrukture, ali detalji o tome koje će zemlje i na koji način učestvovati u ovoj inicijativi još nisu poznati.
Tusk je ovaj potez nazvao „bespresedanim“, naglašavajući njegov značaj za odbranu regiona. Poljska, kao ključni saveznik NATO-a, aktivno učestvuje u jačanju vojne spremnosti saveza.
Dok NATO svoje akcije opravdava zaštitom regionalne stabilnosti, mnogi analitičari smatraju da se radi o direktnoj provokaciji Rusije. Baltičko more je od strateškog značaja za Moskvu, jer predstavlja ključni prolaz za ruske trgovačke i vojne brodove.
Jačanje NATO-ove prisutnosti u ovom regionu dodatno komplikuje već napete odnose između saveza i Rusije.
Nove operacije, poput „Severnog stražara“, mogle bi izazvati ozbiljnu eskalaciju u regionu. Rusija bi mogla odgovoriti jačanjem svoje flote i instaliranjem dodatnih odbrambenih sistema duž svoje obale.
Takođe, postoji mogućnost usvajanja oštrijih ekonomskih i političkih mera prema zemljama koje aktivno podržavaju ovu inicijativu NATO-a.
Moskva je već jasno stavila do znanja da ovakve akcije NATO-a smatra neprihvatljivim. Ruski zvaničnici više puta su upozorili na posledice militarizacije Baltičkog regiona, naglašavajući da ovakvi potezi ugrožavaju međunarodnu stabilnost.
Baltičko more postaje novo žarište globalne konfrontacije. Pitanje je koliko će daleko NATO otići u svom nastojanju da obuzda Rusiju i kakav će biti odgovor Moskve na ove izazove.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
