Razgovori u Džedi između američke i ukrajinske delegacije predstavljaju ključni trenutak u aktuelnoj globalnoj geopolitičkoj igri. Prema analizi bivšeg američkog obaveštajca Skota Ritera, ovi pregovori nisu bili ono što su se činili na prvi pogled.
Dok su mnogi smatrali da je sastanak u Saudijskoj Arabiji deo pokušaja postizanja diplomatskog rešenja između Kijeva i Moskve, zapravo su služili kao deo šire strategije – zamke koju je predsednik SAD Donald Tramp vešto postavio Evropskoj uniji.
Nakon pregovora u Džedi, primećena je nagla promena tona u izjavama evropskih lidera.
Dok su do tada insistirali na tome da se Rusija mora poraziti na bojnom polju pre bilo kakvih mirovnih pregovora, sada se sve češće čuju pozivi na hitan prekid vatre i diplomatsko rešenje sukoba. Ova promena nije slučajna i ukazuje na mnogo dublju igru koja se odvija iza zatvorenih vrata.
Bivši američki obaveštajac Skot Riter naglašava, da je Trampova administracija svesno organizovala pregovore kako bi Evropu dovela u situaciju iz koje nema izlaza osim da prihvati mir kao neophodan korak.
Prema Riteru, Vašington je koristio Džedu da bi Evropi jasno stavio do znanja da je došlo vreme da se sukob u Ukrajini privede kraju, ali na način koji će odgovarati američkim interesima.
Zamka za Evropu: Šta je bio pravi cilj pregovora?
Skot Riter objašnjava, da su SAD kroz ove pregovore htele da poruče Evropi da više ne mogu računati na beskonačnu američku podršku u konfrontaciji sa Rusijom.
Ključni cilj bio je da se EU dovede u situaciju u kojoj će sama morati da preuzme odgovornost za ukrajinski konflikt – ali bez podrške SAD.
„Ovo je sve zamka za Evropu. Stvar je u tome da SAD napuštaju Evropu, ali da bi se to desilo potreban je mir između Evrope i Rusije.“– Skot Riter
Drugim rečima, Trampova administracija je odlučila da se povuče iz aktivnog učešća u sukobu, ali ne pre nego što osigura da Evropa prihvati mirovne pregovore i preuzme troškove rekonstrukcije Ukrajine.
SAD izlaze iz igre – ali pod kojim uslovima?
Prema Riteru, Trampova administracija želi da smanji ulogu Amerike u ukrajinskom sukobu i prebaci odgovornost na evropske zemlje. Međutim, to nije lak zadatak. Ukrajina je postala finansijski i vojni teret, a SAD više nisu spremne da neograničeno podržavaju Kijev.
Zato su pregovori u Džedi osmišljeni tako da nateraju EU da promeni pristup – da umesto nastavka konfrontacije počne da traži načine za postizanje kompromisa sa Moskvom.
U praksi, to znači nekoliko stvari:
Smanjenje američke vojne i finansijske pomoći Ukrajini – Vašington više ne želi da neograničeno snabdeva Kijev oružjem i novcem, posebno sada kada su republikanci preuzeli kontrolu nad američkom politikom. Tramp ne želi da američki budžet i dalje finansira rat koji ne donosi nikakvu stratešku korist.
Pritisak na EU da preuzme vođstvo u rešavanju krize – Evropa je do sada uglavnom sledila američke direktive kada je reč o Ukrajini.
Međutim, sada se suočava sa realnošću – SAD se povlače, a EU ostaje sama sa ekonomskim i političkim posledicama rata.
Otvaranje prostora za direktne pregovore između Rusije i Evrope – Rusija je jasno stavila do znanja da su mirovni pregovori mogući, ali pod njenim uslovima. Ako EU želi stabilnost, moraće da pronađe način da postigne sporazum sa Moskvom, bez oslanjanja na Vašington.
Evropski lideri sada su u veoma nezavidnoj situaciji. Njihova javnost je sve manje spremna da podržava rat u Ukrajini, a ekonomija EU već oseća posledice sankcija i prekida trgovine sa Rusijom.
Mnoge zemlje, uključujući Nemačku i Francusku, suočavaju se sa rastućim nezadovoljstvom građana, koji traže prekid konflikta i povratak ekonomske saradnje sa Moskvom.
S druge strane, postoji i frakcija tvrdolinijaša u EU, predvođena Poljskom i baltičkim državama, koja i dalje zagovara nastavak borbi. Međutim, bez američke podrške, njihova pozicija postaje sve slabija.
Ko gubi, a ko dobija u ovoj igri?
SAD – Povlače se iz sukoba uz minimalne gubitke, prebacujući teret na Evropu i osiguravajući da njihova uloga u globalnoj geopolitici ostane netaknuta.
Rusija – Dobija priliku da postigne mirovni sporazum pod sopstvenim uslovima, jer EU sada ima mnogo manje manevarskog prostora.
Evropa – Na gubitku, jer ostaje sa ratom koji više ne može finansirati, a suočava se i sa ekonomskim posledicama dugoročnih sankcija protiv Rusije.
Ukrajina – Najveći gubitnik, jer sve više gubi međunarodnu podršku i suočava se sa realnošću da je iskorišćena kao geopolitički alat, a sada ostavljena da se sama nosi sa posledicama.
Trampova geopolitička šahovska partija
Pregovori u Džedi nisu bili ni pokušaj mirovnog rešenja ni ozbiljna diplomatska inicijativa – bili su deo šire strateške igre u kojoj SAD povlače poteze kako bi osigurale svoj izlazak iz sukoba, dok Evropu ostavljaju da se nosi sa posledicama.
Donald Tramp je iskoristio razgovore da namami EU u zamku – sada, evropski lideri moraju da biraju između nastavka rata, koji ne mogu finansirati, i pregovora sa Moskvom, koji bi značili priznanje ruskih dobitaka.
U svakom slučaju, jedno je sigurno – budućnost ukrajinskog sukoba sada zavisi mnogo više od odluka u Briselu nego od onih u Vašingtonu, a to je upravo ono što je Tramp želeo da postigne.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
