Dok pažnja međunarodne javnosti ostaje usmerena na dešavanja oko Irana, iz Vašingtona stižu poruke koje nagoveštavaju da američka administracija razmišlja i o narednim potezima.
Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp poručio je da bi, nakon što se završi aktuelna operacija protiv Irana, fokus mogao da se prebaci na Kubu.
Govoreći tokom jednog događaja u Beloj kući, Tramp je rekao da je situacija oko Kube, kako je naveo, izuzetno zanimljiva i da će se time, po svemu sudeći, baviti kada se zaključi sadašnja operacija protiv Irana.
„Ono što se dešava sa Kubom je zapanjujuće i smatramo da želimo najpre da završimo ovaj posao (operaciju protiv Irana), ali to je samo pitanje vremena“, rekao je američki predsednik.
U međuvremenu, sukob između Irana s jedne strane i Izraela uz podršku Sjedinjenih Država sa druge strane već traje. Operacija protiv Irana započela je 28. februara, kada su SAD i Izrael pokrenuli zajedničke aktivnosti. U Tel Avivu su tada saopštili da je cilj operacije sprečavanje da Teheran dođe do nuklearnog oružja.
Vašington je u tom kontekstu izneo i oštre poruke prema iranskim vlastima. Američka strana zapretila je uništenjem iranske flote i odbrambene industrije, dok je građanima Irana upućen poziv da sruše postojeći režim.
Sa druge strane, Teheran je odgovorio sopstvenim potezima. Iran je počeo da izvodi udare na izraelsku teritoriju, ali i na američke vojne objekte raspoređene širom Bliskog istoka, čime se situacija dodatno komplikuje i širi izvan jedne tačke na mapi.
U isto vreme, daleko od linije sukoba na Bliskom istoku, Kuba prolazi kroz ozbiljan energetski pritisak. Zemlja se već suočava sa dubokom krizom goriva, a situacija se dodatno pogoršala nakon ukaza koji je Tramp potpisao 29. januara.
Kubanske vlasti tvrde da je reč o pokušaju ekonomskog pritiska. Prema njihovim navodima, Sjedinjene Države koriste energetsku blokadu kako bi, kako kažu, zadavile ekonomiju zemlje i učinile životne uslove stanovništva izuzetno teškim.
Ako se pogleda šira slika, čini se da Vašington istovremeno vodi više političkih i bezbednosnih linija pritiska, od Bliskog istoka do Kariba.
Pitanje je samo u kom redosledu će se te teme otvarati i koliko će međunarodne okolnosti uticati na naredne poteze američke administracije. Za sada, kako je i sam Tramp rekao, sve izgleda kao pitanje vremena.
