Piše: Siniša Ljepojević
Celi Zapad je postao talac sopstvenih laži i živi pod ucenama autora tih neistina
U politici su oduvek laži deo političkog arsenala, ali nikada kao u današnje vreme politika nije bila toliko svedena samo na laži. Taj proces je najizraženiji na Zapadu, gde je praktično kompletna politička komunikacija bazirana na neistinama, a u onom drugom ne-zapadnom svetu se važne stvari uglavnom prećutkuju, ali je javno mnogo manje laži.
Zapadni svet je ustvari već postao talac sopstvenih laži i u postojećim okolnostima teško je videti kako će se izaći iz tog začarnog kruga neistina. Najsvežiji i najogoljeniji primeri su navodna trovanja bivšeg rusko-britanskog obaveštajca Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije kao i nedavno bombardovanje Sirije. Te laži su deo istog projekta.
Laži su postale tako moćna mreža da im se skoro nijedna zapadna zemlja ne može odupreti. Ustvari, ne može se odupreti lažima koje je kreirao američki establišment i onda su oni drugi, saveznici, samo verni sledbenici i u konačnici među najvećim žrtvama. Neverovatna je upornost političke elite u održavanju laži, čak i onda kada one postanu očigledne i dokazane. Ne, ne odustaje se.
Na primer, u slučaju navodnog trovanja Skripalja i njegove ćerke sve je manje više poznato i svima je jasno da je reč o neviđenoj manipulaciji, ali ne odustaje se. U javnosti se već pojavila i sumnja da li je uopšte i bilo trovanja. Na te sumnje u javnosti, i to stručnoj, vlada je odgovorila saopštenjem da je Julija Skripalj, mada je ranije saopšteno da je oporavljena, prebačena u bolnicu u jednoj vojnoj bazi iako svi u Britaniji znaju da je još Toni Bler pre 18 godina ukinuo vojne bolnice.
U Britaniji ne postoji vojna bolnica, pa tako ni u vojnoj bazi. Onda je preko Skotland jarda objavljeno saopštenje Julije Skripalj da ne želi pomoć ruske ambasade. Analizom je utvrđeno da je u saopštenju korišćen jezik koji ne priliči strancima ma kako poznavali engleski. Ponovo obmana. Uprkos svemu, britanska vlada i mediji i dalje nastavljaju svoju priču, svoju verziju koju prihvataju „saveznici“ iako je svima jasno da je u pitanju velika laž.
ZAPADNA KULTURA LAŽI
U takvom ambijentu je onda došao projekat navodnog hemijskog napada u Siriji, projekat novih laži, koji sada javno predvodi američki predsednik Donald Tramp. Iako je ministar odbrane Džim Matis u Kongresu priznao da Amerika nema dokaza da je u gradu Duma izvršen napad hemijskim oružjem, nego sve informacije dobija sa društvenih mreža i medija, američki predsednik je naredio raketiranje Sirije. U medijima je takođe skrivena informacija da su borbe u Istočnoj Guti i gradu Dumi već završene i da sirijska vojska evakuiše i islamske borce i one koji žele da odu.
Ali zanimljivi su i neki drugi detalji. Britanska premijerka Mej je prvo saopštila da još nema dokaza da je bio napad hemijskim oružjem, a onda je preko noći promenila mišljenje i uvela Britaniju u još jedan ratni pohod. I u Francuskoj je bilo dilema, ali je ubrzo objavljena vest da američka avio kompanija Junajted erlajns odustaje od kupovine 80 aviona Er basa i opredeljuje se za Boing.
Francuska je zatim postala deo bombaške koalicije. Ustvari, laži su deo moćne mreže koju je Amerika odavno stvorila i u njoj su ne samo vlade država i politička elita nego i međunarodne organizacije od Ujedinjenih nacija do Svetske zdravstvene organizacije, i stvoren je sistem sinhronizovanih laži čija su univerzalna baza mediji.
Deo tog sistema su i finansijske i poslovne berze, pa Amerika, na primer, može za vrlo kratko vreme da uništi bilo koju zapadnu valutu ili valute zemalja koje koriste dolar kao državnu rezervu, a kroz sistem ucena i obaveštajnih dosijea da sruši bilo koju savezničku vladu. To je začarani krug koji je svima jasan, ali on i dalje funkcioniše.
Iako su te laži znak političke kulture savremenog Zapada i svedočanstvo izvesnog političkog ludila, one u osnovi nisu bez sistema, njihova pozadina su konkretni interesni projekti. Kao što, na primer, američke sankcije protiv Rusije ciljaju isključivo kompanije i poslove koji su direktna konkurencija američkim kompanijama i bankama na svetskom tržištu, tako i u politici se iza laži kriju konkretne političke ambicije. Tako iza laži o navodnom hemijskom napadu u Dumi, u Siriji, stoji ustvari ambicija da se Amerika sa svojim saveznicima vrati u igru u mirovni proces i definisanje budućnosti te zemlje.
AMERIČKO NEPRIHVATANjE PORAZA
Najnovije laži o Siriji i vojna akcija su već dugo smišljani, a konkretan povod je sastanak lidera Turske, Rusije i Irana u Ankari pre desetak dana. Lideri te tri zemlje su dogovarali dalje korake u stabilizaciji Sirije, jer je rat praktično završen, kao i međusobnu saradnju u tom delu sveta.
U tom važnom poslu nema Amerike i Zapada. Zato se u naknadnim tumačenjima bombardovanja Sirije u Vašingtonu ističe da je vojna akcija i poruka Rusiji i Iranu, ali se, zanimljivo, ne spominje Turska. Amerika je, doduše, odavno ispala iz tog posla. Ona nije prisutna ni u pregovaračkom procesu u kazahstanskom gradu Astani, koji je uveliko odmakao i čiji je deo izrada novog sirijskog ustava.
Ponižavajuće je da se zapadne diplomate u Astani razvlače po kafeima hotela u kojem se održavaju sastanci i hvataju za rukav tamošnje novinare da pitaju šta se dešava. U međuvremenu se rat u Siriji privodi kraju, a istovremeno se prikupljaju i dokazi o američkim zločinima u gradu Raki na severu zemlje. Američki establišment ne želi da prihvati taj poraz i onda stupa ne scenu viđeni scenario – kampanja laži pa bombe.
O stvarnom cilju te najnovije kampanje svedoči i najnoviji američki predlog Savetu bezbednosti rezolucije o Siriji, i to posle bombardovanja. Predlaže se „obezbeđivanje nesmetane isporuke humanitarne pomoći, zatim prekid sukoba i zahteva se učešće Damaska u mirovnim pregovorima pod rukovodstvom Ujedinjenih nacija“.
Uz to, predlog rezolucije ukazuje i na „sprovođenje nezavisne istrage“ o hemijskim napadima u Siriji. Traži se takođe da Damask „savesno i konstruktivno“ učestvuje u mirovnim pregovorima, ali bez preduslova. U prevodu, izjednačavanje legalne vlade Sirije i pobunjenika, koji su već doživeli poraz. To je suština ambicija Amerike i Zapada.
Pošto su ispali iz igre i nemaju uticaj na zbivanja u Siriji Amerika i Zapad sada generisanjem nove krize, bombardovanjem i nasiljem, žele da se vrate u igru kroz mirovne pregovore, žele da povrate uticaj. To je stara tehnologija Zapada da svoj uticaj obezbeđuje isključivo generisanjem krize. To je ipak nerealna ambicija jer u Siriji se u međuvremenu nešto i dogodilo.
Prvo, besmisleno je tražiti prekid sukoba kada je rat već skoro završen; drugo, „nezavisna istraga“ je već u toku i vodi je tim Međunarodne organizacije za sprečavanje hemijskog oružja. Prvi radni dan tog tima u Dumi je bio kada su Amerika, Britanija i Franuska bombardovale Siriju. Suština je u obnovi pregovora pod rukovodstvom Ujedinjenih nacija jer to je put povratka Zapada na sirijsku scenu.
Naravno, potiskuje se činjenica da su takvi pregovori odavno započeti u Ženevi, ali su propali jer američki klijenti u Siriji nisu želeli da prihvate realnost i bilo kakve razgovore. Tako je, kada je to propalo, i došlo do pregovaračkog procesa u Astani. Drugim rečima, sve je to uzaludan posao, vreme je u Siriji preteklo Zapad.
UTERIVANjE PODRŠKE
To je i jedan od razloga zašto se sada, i posle bombardovanja, nastavlja diplomatski pritisak Amerike da što više zemalja naknadno podrži američku akciju, ne samo da bi je Vašington brojnošću zemalja podrške opravdao nego da stvori politički ambijent pritisaka za „američke mirovne pregovore“ i da se poništi ono što je već urađeno.
Tako je i američki ambasador u Beogradu, kako je objavljeno, tražio i podršku Srbije. Izgleda da nije uspeo. Ali ipak je najbizarnija podrška stigla iz Prištine odakle je Hašim Tači saopštio da daje podršku zbog „nehumanog Asadovog režima“. U prevodu, Amerika ne odustaje.
To je, međutim, uzaludan posao jer u Siriji se već nešto dogodilo i Amerika je zakasnila, tu više nema mesta za nju. Ona uz svoje trabante može da izvede još napada sa brodova i aviona, može još da se zabavlja, kako se to sada govori, „rekreativnim vikend bombrdovanjem“, ali ne može da promeni situaciju. I najnovije bombardovanje Sirije je pokazalo ne samo nedovoljnu moć američke sile nego i činjenicu da je u osnovi Amerika „nevoljna imperija“, ona se pre svega bazira na ostavljanju utiska moći što je i deo američkog pogleda na svet da je „moć u onome kako te vide“ (perception is the power).
Izbor ciljeva, na primer, je morao da bude u dogovoru sa Rusijom i praktično cela operacija je bila na neki način usklađena. U tom svetlu je i kampanja kako su Amerikanci, Britanci i Francuzi, kažu svi istovremeno, uništili laboratoriju i institut za hemijsko oružje u predgrađu Damaska. Kao da je javnost zaboravila da je svo hemijsko oružje Sirije uništeno 2013. godine i to pod kontrolom Ujedinjenih nacija a te zgrade instituta i laboratorije su od 2014. prazne, tamo nema ni ljudi, ni skladišta, ni opreme.
Sistem sinhronizovanih laži je, međutim, mnogo veći problem od Sirije. Taj sistem laži uništava zapadna društva i u elitama, od političke do medijske i poslovne, afirmiše one koji su spremni da lažu. Spremnost na laž istovremeno ne ide i sa talentom, pa su laži sve manje talentovane i više im niko ne veruje. Neverovatno je kako su sadašnji zapadni lideri spremni na laži iako većina njih zna da su to laži.
To je izuzetno loš znak i u takvom ambijentu se od Zapada u ovom vremenu može očekivati svašta, ništa više nije isključeno. A, ako se neko osmeli da drugačije misli i to javno kaže, onda je izložen neverovatnim javnim napadima i poniženjima, što se pretvorilo u moderni „lov na veštice“.
Tako su mediji u Britaniji pokrenuli pravi „lov na veštice“ protiv grupe univerzitetskih profesora koji su javno posumnjali u zvaničnu verziju trovanja Skripalja i hemijskih napada u sirijskoj Dumi. Ako se ovako nastavi, to će onda srušiti i ono malo preostalog od demokratskog ustrojstva zapadnih društava. Celi Zapad je postao talac sopstvenih laži i živi pod ucenama autora tih neistina.
(Standard.rs)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
