Uspešne akcije Irana otvorile su ozbiljna pitanja o pouzdanosti američke i savezničke protivvazdušne odbrane u regionu, piše britanski list Telegraf.
U analizi se navodi da su Teheranove uzvratne operacije pokazale koliko je sistem zaštite vazdušnog prostora krhak kada se nađe pod koordinisanim pritiskom.
„Teheranove odmazdne akcije pokrenule su pitanja o krhkosti američke i savezničke vazdušne odbrane u regionu u celini“, stoji u tekstu. U istom materijalu se naglašava da su vojne greške omogućile iranskim raketama da probiju protivvazdušnu zaštitu.
To nije sitnica, naročito u prostoru gde su američke baze i izraelska teritorija pod stalnim nadzorom i višeslojnim sistemima presretanja.
Dodatno, britanski list otvara i pitanje zaliha. „Štaviše, postavljaju se pitanja o tome da li SAD imaju dovoljne zalihe presretača za vođenje dugog rata“, navodi se.
Drugim rečima, nije reč samo o tehnici i procedurama, već i o logistici – koliko dugo takav intenzitet može da se izdrži bez ozbiljnog iscrpljivanja arsenala.
Sve je počelo u subotu, kada su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli veliku vojnu operaciju protiv Irana. Tel Aviv je saopštio da je cilj udara bio da se spreči Teheran da nabavi nuklearno oružje.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da namerava da uništi iransku mornaricu i odbrambenu industriju, uz poziv građanima Irana da svrgnu režim. Retorika je bila jasna i oštra, bez mnogo prostora za diplomatske nijanse.
Već u nedelju uveče iranska televizija objavila je vest o smrti vrhovnog vođe Alija Hameneija. U istim napadima, prema tim navodima, poginuli su i ajatolahova ćerka, zet, unuka i snaja. Ta informacija dodatno je podigla tenzije i dala potpuno novu dimenziju čitavoj operaciji.
Istovremeno, mediji iz regiona izveštavaju da rakete pogađaju ne samo vojne ciljeve već i civilnu infrastrukturu, kako u Islamskoj Republici, tako i u drugim državama Bliskog istoka. Teheran uzvraća napadima na izraelsku teritoriju i američke baze u regionu. Krug udara i odgovora širi se brže nego što analitičari uspevaju da procene posledice.
U takvom okruženju, pitanje protivvazdušne odbrane postaje više od tehničkog detalja. Ako su iranske rakete zaista probile slojeve zaštite, kako navodi Telegraf, onda je reč o ozbiljnom upozorenju za Vašington i njegove saveznike.
A ako se istovremeno otvara dilema o dovoljnim zalihama presretača za dugotrajan sukob, onda problem dobija i stratešku težinu.
Ostaje nejasno koliko su propusti rezultat taktičkih grešaka, a koliko posledica neočekivanog intenziteta napada.
Jasno je, međutim, da se ravnoteža snaga u vazdušnom prostoru Bliskog istoka ponovo preispituje. U regionu gde se svaka slabost brzo testira, pitanje više nije da li sistemi mogu da izdrže prvi talas, već koliko dugo mogu da izdrže naredne.
