Ser Nikolas je u decembru 1938. imao samo 29 godina. Bio je broker u Londonu i život mu je bio dobar. Upravo se spremao da ode na odmor na skijanje kada ga je prijatelj zamolio da dođe u Prag.
Tako je počela jedna od najneverovatnijih i najlepših priča u istoriji Drugog svetskog rata…
[adsenseyu1]
Ser Nikolas Vinton ili „britanski Šindler“ kako ga još zovu, zaslužan je za spasavanje 669 dece iz koncentracionih logora iz Čehoslovačke. Preminuo je 2015. u Londonu u 106. godini života. Neki bi rekli da mu je Bog dao dug život i mirnu i blagoslovenu smrt.
Ser Nikolas je davne 1938. godine na poziv prijatelja došao u Čehoslovačku kako bi se lično uverio u nacističku tiraniju. Prag je već dva meseca bio okupiran i život je postao opasan za sve, naročito za Jevreje.
Međutim, dok su mnogobrojne međunarodne organizacije već organizovale masovne evakuacije dece iz Austrije i Nemačke, ništa slično nije postojalo za jevrejske mališane iz Čehoslovačke, piše britanski Telegraf.
Ser Nikolas nije bio nikakav izabrani funkcioner, čovek sa visokim činom u britanskoj vojsci, pa čak ni neko ko se u prošlosti isticao humanitarnim radom.
[adsenseyu4]
Ipak, u Pragu je počeo da se susreće sa roditeljima koji su bili očajni u pokušajima da decu izvuku iz zemlje. Tada je i počeo da sastavlja spisak imena.
Vratio se u Britaniju i krenuo da organizuje misiju spasavanja, pronalazeći hranitelje za decu, prikupljajući sredstva i zaobilazeći komplikovanu birokratiju.
Uspeo je da obezbedi da svako dete dobije 50 funti (današnjih 2.500) kako bi jednog dana moglo da se vrati kući. U te svrhe, čak je i falsifikovao dokumenta i dozvole kako bi ubrzao izlazak dece iz Čehoslovačke.
Samo sa pločicama sa imenima oko vrata, deca su pristizala u liverpulsku stanicu gde su ih čekali Nikolas i njegova majka. Neka od dece su imala rođake u Britaniji, ali većina su otišla u domove potpunih stranaca.
Osam vozova je stiglo u London. Deveti nije. Trebalo je da stigne 1. septembra 1939. godine prevozeći oko 250 dece, najveći broj do tada. Tog dana su Nemci okupirali Poljsku i granice su zatvorene. Sva deca iz tog voza na kraju su završila u koncentracionim logorima.
„Nikojeva deca“ kako ih danas zovu, imala su više sreće. Mnoga od njih su se posle rata vratila porodicama u Čehoslovačku. Ona čiji su roditelji nastradali u logorima smrti ostala su u Britaniji, u porodicama koje im je pronašao Nikolas Vinton.
Procenjuje se da je potomaka ove dece u svetu danas preko 6.000, a mnogi od njih su ostali u kontaktu sa „čika Nikijem“ sve do njegove smrti.
Ser Nikolas je uvek isticao da bi svako na njegovom mestu učinio isto.
[adsenseyu1]
Nije voleo da ga upoređuju sa Šindlerom jer je smatrao da su ljudi poput njega, oni koju su svoje misije spasavanja organizovali sa terena, pravo iz okupirane Evrope, mnogo više rizikovali i da su oni „pravi heroji”.
Vintonov herojski poduhvat decenijama je ostao skoro neprimećen – sve dok ga 1988. godine BBC nije iznenadio emisijom posvećenom njegovom ponovnom susretu sa ljudima koje je spasao i njihovim potomcima.
Sedeo je u publici potpuno nesvestan da ga okružuju ljudi čije je živote spasao:
Ser Nikolas Vinton je zbog podviga dobio više britanskih i čeških odlikovanja, a od britanske kraljice Elizabete II i plemićku titulu.
Poslednje, najviše državno češko odlikovanje – Orden Belog lava, preuzeo je krajem oktobra 2014. u zamku Lani, kraj Praga od predsednika Češke Miloša Zemana.
– Na neki način nije trebalo da živim tako dugo da dam priliku svim tim ljudima da preuveličavaju to što sam napravio, čini mi se, pre 100 godina. Ja sam samo imao sreće da budem u pravo vreme na pravom mestu – kazao je preuzimajući odlikovanje Vinton.
Desetine hiljada čeških đaka potpisali su 2007. godine predlog da Nikolas Vinton dobije Nobelovu nagradu za mir, ali to se nije dogodilo.
(Dnevno.rs)
