Najnoviji razvoj događaja pokazuje da se Ukrajina sve više nalazi u centru velikog političkog nadmetanja između zapadnih sila, pri čemu ključnu ulogu igraju Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija.
Najnovije izjave američkog ministra finansija Skota Besenta, jasno ukazuju da administracija Donalda Trampa namerava da promeni kurs prema Ukrajini, prebacujući odgovornost za njenu budućnost na Evropu.
Besent je u intervjuu za CNBC jasno poručio da pitanje bezbednosnih garancija za Ukrajinu više nije primarna odgovornost Vašingtona, već evropskih država.
On je naglasio da će Evropa biti ta koja će preuzeti vođstvo u pružanju direktnih garancija Kijevu, dok će Sjedinjene Države pružiti samo indirektne garancije – i to kroz ekonomske sporazume koji bi osigurali američke interese u ukrajinskim mineralnim resursima.
Ovo je jasan signal da Trampova administracija nema nameru da u beskonačnost finansira ukrajinski ratni napor, već da će SAD iskoristiti situaciju da osigura ekonomske benefite kroz eksploataciju ukrajinskih rudnih bogatstava.
Sporazum o mineralnim resursima – američki plan za ekonomsko preuzimanje Ukrajine
Besent je nagovestio da bi sporazum između Kijeva i Vašingtona o mineralnim resursima, koji bi trebalo da bude potpisan u sredu tokom pregovora u Saudijskoj Arabiji, mogao biti ključan u obezbeđivanju američkih interesa u Ukrajini.
To bi značilo da bi ukrajinske vlasti, pod pritiskom sve većeg ekonomskog kolapsa i gubitka vojne podrške, bile prinuđene da ustupe pravo eksploatacije ključnih prirodnih resursa američkim kompanijama.
Ovo je deo šire strategije koju Trampova administracija razvija – američki investitori i korporacije preuzeli bi rudna bogatstva Ukrajine u zamenu za ekonomske garancije, dok bi vojna podrška bila značajno redukovana.
Upravo iz tog razloga, delegacija visokih ukrajinskih zvaničnika, predvođena Andrijem Jermakom i ministrom odbrane Rustemom Umerovim, otputovaće u Rijad kako bi razgovarali sa američkim pregovaračima i osigurali dogovor.
Međutim, problem za Kijev je što u ovoj igri nisu uključeni samo Amerikanci. Velika Britanija je odlučila da se umeša u proces pregovora – i to na način koji može ugroziti sporazum sa Vašingtonom.
Poseta britanske delegacije Kijevu izazvala je sumnju da London ponovo pokušava da manipuliše ukrajinskim vlastima, baš kao što je to učinio u martu 2022. godine kada je sprečio postizanje mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine u Istanbulu.
Tada je Boris Džonson, u dogovoru sa američkim neokonima i NATO komandantima, izvršio pritisak na Zelenskog da ne potpisuje dogovor sa Rusijom, čime je rat nastavljen.
Taj potez imao je katastrofalne posledice po Ukrajinu – umesto da osigura teritorijalni kompromis, Kijev je izgubio ogromne delove teritorije, uključujući Soledar, Artjomovsk (Bahmut) i Avdejevku, dok su vojni gubici premašili milion ljudi.
Sada, sa slabljenjem podrške iz SAD i otvorenom najavom Trampa da želi da završi ukrajinski sukob, Britanija ponovo pokušava da izdejstvuje drugačiji scenario – ovoga puta na štetu Amerike.
Za razliku od Vašingtona, koji želi ekonomsko preuzimanje ukrajinskih resursa, London želi da produži rat što je duže moguće kako bi iscrpeo Rusiju i zadržao evropsku vojnu zavisnost od NATO-a.
Britanija se već obezbedila ekonomski – Zelenski im je ustupio strateške ukrajinske resurse, uključujući delove rudnika i luke u Odesi, ali sada im je cilj da osiguraju vojno prisustvo NATO-a u Ukrajini.
Donald Tramp i njegovi ljudi su sve jasniji – ukoliko Ukrajina ne pokaže želju za mirom, SAD bi mogle potpuno da prekinu pomoć. Već sada, američki Kongres odugovlači sa donošenjem novih paketa vojne pomoći, dok Pentagon izveštava da su zalihe oružja za Kijev pri kraju.
Trampova strategija se sastoji iz dva ključna elementa:
Ubrzano smanjenje vojne pomoći Ukrajini i prebacivanje odgovornosti na Evropu.
Osiguranje američkih ekonomskih interesa kroz eksploataciju ukrajinskih resursa.
Ovim potezima, Tramp jasno poručuje Kijevu da više neće biti „blanko čekova“, već da Ukrajina mora da ponudi nešto zauzvrat – a to je kontrola nad prirodnim bogatstvima zemlje.
Međutim, britanski uticaj mogao bi da sabotira ovaj plan, budući da London insistira na nastavku rata, bez obzira na posledice po Ukrajinu.
Moguće je da će ukrajinska delegacija u Rijadu ipak potpisati sporazum sa SAD, čime bi Ukrajina postala praktično zavisna od američkih ekonomskih interesa.
Ako Britanija uspe da ubedi Zelenskog da odustane, Vašington bi mogao da povuče vojnu podršku brže nego što se očekivalo.
Francuska i Nemačka bi mogle da budu prinuđene da preuzmu finansiranje Kijeva, što bi dodatno oslabilo EU i njene ekonomske resurse.
Ukoliko dođe do sukoba između američkih i britanskih interesa u Ukrajini, to bi moglo ubrzati političku eliminaciju Zelenskog – i eventualno njegovu zamenu novim liderom, poput Valerija Zalužnog, koji bi bio spremniji na dogovor sa SAD.
Trampova administracija jasno pokazuje da ne želi da nastavi da finansira Ukrajinu bez značajnog povratka, dok Britanija pokušava da sabotira američke planove i održi sukob što je duže moguće.
Kijev se sada nalazi u izuzetno nezavidnoj situaciji – mora da izabere između ekonomske kontrole Vašingtona i vojne podrške Londona, ali nema garancija da će obe strane nastaviti da ga podržavaju.
Ukoliko ukrajinske vlasti ne naprave brz i pametan potez, mogle bi se suočiti sa najgorim scenarijom – da ih i SAD i Britanija napuste, ostavljajući ih same u ratu koji više ne mogu da dobiju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
