Najviši stepen borbene pripreme, najopasnije misije i stotine spasenih života — u Komitetu državne bezbednosti SSSR-a je pre 50 godina formirana specijalna jedinica — grupa „A“. Njeni borci su uvek dobijali zadatke od posebnog značaja, od kojih su se mnogi činili nemogućim, piše vojni dopisnik Andrej Koc.
Prema rečima Koca, koji je izveštavao u zoni oružanih sukoba u Avganistanu, Siriji, Kosovu, Ukrajini, Iraku i drugim regionima, pre 1974. godine snage bezbednosti SSSR-a nisu imale nijednu uskospecijalizovanu jedinicu za borbu protiv terorizma.
Vreme je pokazalo da sa novom pretnjom moraju da se suoče novi profesionalci. To se realizovalo na samom vrhu. Naređenje je dao lično predsednik KGB-a Jurij Andropov.
Spremni da daju život za otadžbinu
Grupa „A“, formirana 29. jula 1974. godine, bila je do 1985. direktno potčinjena generalnom sekretaru i rukovodstvu KGB-a.
„Na Zapadu je do 1970. godine bilo slučajeva otmice aviona, ubistava političkih lidera. Teroristi su 1972. na minhenskoj Olimpijadi streljali delegaciju izraleskih sportista. Moskva je 1980. bila domaćin Olimpijskih igara. Andropov je savršeno razumeo trendove i odlučio da preuzme vođstvo.
Kako je rekao, ‘potrebna nam je jedinica sovjetskih komandosa’“, izjavio je general-pukovnik, predsednik Međunarodnog udruženja veterana antiterorističke jedinice Alfa Aleksandar Mirošničenko na konferenciji za novinare u međunarodnoj medijskoj grupi „Rusija sevodnja“, kojoj pripada i Sputnjik.
Specijalnu jedinicu je predvodio Heroj Sovjetskog Saveza Vitalij Bubenjin.
Za sastav grupe „A“ odabrani su najbolji u državnoj bezbednosti –najspremniji i oni koji su bili politički pismeni.
Preduslovi su bili sjajna fizička kondicija, sposobnost dobrog pucanja i borba prsa u prsa, naveo je Koc. Mnogo pažnje je posvećeno moralnim kvalitetima i psihičkoj izdržljivosti. Poznavanje stranih jezika je bilo „plus“. Prihvatili su samo patriote koji su bili spremne da daju život za svoju otadžbinu.
„Na psihološkom testiranju je svako upitan da li je spreman da umre radi izvršenja naređenja. Svi momci su odgovorili – da. I kako su godine prolazile, to se nije promenilo“, objasnio je Mirošničenko.
Operacija „Oluja 333“
Jedna od prvih operacija grupe „A“ bila je juriš na Aminovu palatu u Kabulu u decembru 1979. godine.
Pripadnici specijalnih snaga, zajedno sa vojnicima „muslimanskog“ bataljona i 345. odvojenog gardijskog padobranskog puka, sproveli su jedinstvenu operaciju „Oluja-333“ kako bi uklonili sa vlasti Hafizulu Amina, proameričkog predsednika koji je školovan u SAD i bio osumnjičen za veze sa CIA.
Sovjetsko rukovodstvo se, prema pisanju ruskog dopisnika, plašilo da će on dozvoliti
Pentagonu da postavi nuklearne krstareće rakete u Avganistanu. Kako je rekao, Moskvi je bio potreban drugi lider susedne države.
„Sve je bilo protiv nas. Odnos snaga i sredstava bio je u korist Avganistanaca koji su branili palatu. Međutim, veština i ujedinjenost su dali rezultate. Zauzeli smo objekat za 43 minuta“, rekao je potpukovnik Pavel Klimov, učesnik u napadu, veteran prvog ešalona grupe „A“.
Više veterana smatra da je upravo juriš na Aminovu palatu konačno stavio stvari na svoje mesto. Da nije bilo njega, „Alfa” je mogla da ostane u ulozi „vatrogasne brigade” u Sedmoj upravi KGB, umesto da dobije svoje mesto u strukturi komiteta.
Nakon „Oluje-333“ svi su počeli da shvataju grupu „A“ ozbiljno, pomogla im je cela država, rekao je Koc.
Konkretno, za njih su pravljeni različiti tipovi nečujnog oružja, kompaktni mitraljezi, specijalno hladno oružje i zaštitna oprema, precizirao je ruski novinar.
Desetine briljantnih operacija
Prema rečima Mirošničenka, grupa je na vrhuncu svoje karijere bila 1980-ih godina.
„Do tada su izvedene desetine briljantnih operacija – oslobađanje talaca. Avioni, škole, bolnice… Od kasnih 1980-ih, žarišta su se rasplamsala na teritoriji SSSR-a. Zemlja je pucala po šavovima. U nacionalnim republikama vladali su masovni nemiri.
Slali su nas na te prostore. Prošli smo kroz baltičke države, Moldaviju, sve republike srednje Azije, Zakavkazje. Nismo prestajali sa radom i putovanjima”, objasnio je Mirošničenko.
Specijalci „Alfe“ su 1992. godine oslobodili 347 putnika leta Mineralne Vode – Moskva – Vnukovo, naredne godine – učenike rostovske škole, 1995. godine – južnokorejske turiste u Moskvi koje je oteo terorista.
Grupa „A“ učestvovala je u većini antiterorističkih operacija na Severnom Kavkazu. Na primer, 1995. upala je u bolnicu u Budenovsku u kojoj su teroristi držali više od hiljadu ljudi. Tada su poginula tri specijalca „Alfe“, a ranjeno je petnaestak.
Specijalne snage su likvidirale mnoge terorističke vođe i komandante sa terena.
Zatim su tu bili teroristički napad u „Nord Ostu“ i u Beslanu, gde su specijalci štitili taoce.
Međutim, specijalna jedinica je imala i druge uloge.
„Aktivno smo radili u oblasti kontraobaveštajne službe“, rekao je potpredsednik Međunarodnog udruženja veterana antiterorističke jedinice „Alfa“, pukovnik Vladimir Zajcev.
„Alfa” i dalje osigurava bezbednost države, piše Andrej Koc. Pripadnici grupe učestvuju u specijalnoj vojnoj operaciji.
Sada „Alfa“ obavlja i zadatke koji za nju nisu tipični, ali osnovni principi borbenog rada grupe su sačuvani. Prema rečima Koca, to je bratstvo, a glavni strah boraca nije umiranje – najvažnije je ne izneveriti svoje ratne drugove.
(Politika)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
