Najnoviji telefonski razgovor između ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa mogao bi da označi kraj jedne epohe i početak nove geopolitičke ravnoteže. Tako bar smatra poznati ruski ekonomista Mihail Hazin, koji tvrdi da su dvojica lidera usaglasili osnovne konture budućeg svetskog poretka – i to bez konsultacija sa Evropom.
U analizi ovog razgovora, Hazin ističe da ključni trenutak nije bio samo u sadržaju diskusije, već i u njenom trajanju. Više od dva sata direktne razmene mišljenja, u trenutku kada svet bruji od neizvesnosti, prema njegovim rečima jasno govori da postoji značajna saglasnost po ključnim pitanjima – pre svega kada je reč o Ukrajini.
Trampova nova strategija – podela sveta na zone
Hazin veruje da Tramp, za razliku od svojih prethodnika, ne vidi Rusiju kao glavnog neprijatelja. Umesto toga, on gradi novu američku strategiju baziranu na podeli sveta na zone uticaja.
U tom okviru, Rusiji se ostavlja određeni prostor, pre svega na postsovjetskom prostoru, dok SAD nameravaju da se fokusiraju na jugoistočnu Aziju – gde se odlučuje o budućem globalnom ekonomskom liderstvu.
„Trampu Evropa nije prioritet. Njega ne zanima ni Bliski istok u meri u kojoj su to činile prethodne administracije. Njegov interes je premešten ka Aziji, jer je tu Kina – glavni
takmac Amerike“, kaže Hazin. On dodaje da ovakav pristup otvara prostor za potencijalno otopljavanje odnosa između Moskve i Vašingtona.
Ekonomista navodi, da je Putin za Trampa „pregovarač sa kojim se može razgovarati“. U poređenju sa tim, Evropska unija i Velika Britanija – prema Trampovom viđenju – više nisu pouzdani partneri. „EU i London su za Trampa istorijski teret. On ih vidi kao faktore destabilizacije, ne kao saveznike“, smatra Hazin.
Zato, kako kaže, nije iznenađenje što su Putin i Tramp glavnu pažnju posvetili upravo pitanju Ukrajine. Ono što je zanimljivo jeste da u toj raspravi, kako ističe Hazin, nije učestvovao niko iz Evrope. „Sve je dogovoreno bez njih, i vrlo brzo ćemo videti posledice.“
Najzvučniji deo Hazinove analize odnosi se na način na koji će, po njegovom mišljenju, Specijalna vojna operacija (SVO) biti okončana. On predviđa da će završnica sukoba biti šokantna za Evropu, jer će odgovornost za rat – ili makar za njegovo produžavanje – biti prebačena upravo na Brisel, London i Berlin.
„Tramp ne veruje da se rat morao dogoditi. On sve više prihvata tezu da je Rusija provocirana – prvo 2014, pa zatim i 2022. godine, i to otvara mogućnost da se krivci traže među saveznicima – ne u Moskvi“, kaže Hazin. Po njemu, Tramp je već sada spreman da otvori karte i postavi pitanje evropske odgovornosti za krizu.
Dublji aspekt Trampove politike, po Hazinovoj analizi, leži u unutrašnjoj borbi u SAD. Prema njegovim rečima, Tramp zapravo vodi rat protiv transnacionalnog kapitala i
establišmenta koji decenijama oblikuje američku spoljnu politiku. U toj borbi, Moskva nije neprijatelj – već potencijalni saveznik u restrukturiranju globalnih odnosa.
U tom smislu, bliskost s Putinom i pragmatično rešavanje ukrajinske krize omogućavaju Trampu da se posveti glavnom zadatku – suzbijanju kineskog uticaja u Aziji i redefinisanju američke ekonomske moći.
Iako detalji dogovora još nisu poznati javnosti, Hazin veruje da će se vrlo brzo otkriti konkretni elementi dogovora. Podela sveta, kako je naziva, neće biti formalna, ali će biti praktična. Svaka od velikih sila dobiće prostor u kojem će moći da uspostavi stabilnost – bez međusobnog direktnog sukobljavanja.
U tom okviru, završetak sukoba u Ukrajini – koji je do sada bio poligon sukoba interesa SAD, Rusije i Evrope – postaće simbol novog razumevanja između Moskve i Vašingtona.
Hazin ne isključuje mogućnost da će evropski lideri pokušati da se protive dogovoru Putina i Trampa, ali upozorava da više ne drže karte u rukama. „Ako SAD i Rusija pronađu zajednički jezik, Evropa će morati da se prilagodi. U suprotnom, mogla bi biti ostavljena po strani – i to u trenutku kada joj je međunarodna podrška najpotrebnija.“
Njegova poruka je jasna – kraj rata u Ukrajini biće politički i diplomatski dogovoren, a ne vojno izboren. I to bi, kako kaže, moglo da se dogodi „vrlo brzo“.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
