U 2018, Švedska je doživela rekordan broj smrtonosne pucnjave, ukupno 306. Poginulo je 45 ljudi, 135 je povređeno u čitavoj zemlji, a većina smrtnih slučajeva dogodila se u južnoj regiji, gde se nalazi Malme.
U martu je švedski Nacionalni forenzički centar procenio da se od 2012. broj ubistava ili pokušaja ubistva povećao za skoro 100 odsto. Centar je takođe ustanovio da je najpopularnije oružje koje se koristi u pucnjavama jurišna puška Kalašnjikov.
[adsenseyu1]
U prvih šest meseci 2018. godine, prema policiji, skoro svaka druga pucnjava se odvijala u “ranjivom području”, poznatom i kao “zabranjena zona”. U 2017. godini, švedski policijski izveštaj otkriva da u Švedskoj postoji 61 takvo područje. Oni obuhvataju 200 kriminalnih mreža, koje se sastoje od oko 5.000 kriminalaca. Većina stanovnika su nezapadni imigranti i njihovi potomci piše expressen.se
Policija je u izveštaju za 2017. napisala da se globalni etnički sukobi ponavljaju u ranjivim područjima:
“… Švedsko pravosuđe i ostatak švedskog društva ne razumeju ove konflikte i nemaju odgovore na to kako se oni mogu rešiti. Policija stoga mora bolje da razume svet i svetska dešavanja kako bi interpretirala ono što se događa u tim područjima. Prisustvo povratnika, simpatizera terorističkih grupa kao što su Islamska država, Al Kaida i Al-Šabab, doprinose napetostima između ovih grupa i drugih stanovnika u osetljivim područjima. Od leta 2014, kada je kalifat proglašen u Siriji i Iraku, sektaška neprijateljstva su se povećala, posebno između sunita, šiita, levantinskih hrišćana i nacionalista kurdskog porekla ”.
Policija je 3. juna objavila novu listu koja otkriva da sada postoji 60 takvih oblasti, umesto prethodnih 61. To, međutim, ne znači da se mnogo toga poboljšalo. Naprotiv.
Godine 2019. pucnjava se i dalje nastavlja. U Malmeu – gradu sa više od 300.000 stanovnika, od kojih je trećina „rođena u inostranstvu“ prema statistici grada – 25-godišnji muškarac ubijen je iz vatrenog oružja ispred službe za socijalni rad 10. juna, a istog dana , na centralnoj stanici Malme, policija je pucala na čoveka koji je rekao da ima bombu u torbi. Kasnije te večeri, dve eksplozije potresle su grad.
Opština Malmea je pod naslovom „Lična bezbednost“ objavila savete o tome kako da opštinski radnici ostanu bezbedni u gradu dok rade svoj posao. Smernice opštinske vlade o bezbednosti izgledaju prikladne za civilnu ratnu zonu, kao što je nekada bio Bejrut, a ne za nekada miran grad Malme.
Nakon toga, 30. juna, u više incidenata vezanih za bande, tri pucnjave su se odigrale u tri različita predgrađa u Stokholmu. Ove godine, samo u Stokholmu, jedanaest ljudi je već ubijeno – isti broj kao i za čitavu 2018. U Švedskoj je do sada ubijeno više od dvadeset ljudi .
[adsenseyu4]
Prvog jula, šef Nacionalne policije Anders Tornberg rekao je da je situacija „izuzetno ozbiljna“. On je međutim tvrdio da policija nije izgubila kontrolu nad bandama i da je glavni zadatak da se zaustavi rast broja mladih kriminalaca. Međutim, samo nekoliko dana kasnije, dodao je da će Šveđani morati da se naviknu na pucnjavu u doglednoj budućnosti.
Bombardovane zgrade i pucnjave nisu jedino što muči Švedsku. Pored toga, automobili se redovno pale. Primećeno je da se paljenje automobila obično povećava tokom letnjih meseci, ali su se takođe povećavali tokom godina. Iz policije kažu da još uvek ne znaju ko su počinioci i da mogu samo da nagađaju, ali da ovakvu vrstu vandalizma obično čine mladi ljudi.
„Definitivno mislim da su to mladi ljudi koji nisu našli svoje mesto u društvu, koji znaju da nisu prihvaćeni“, komentarisala je Ingela Kolfjord, sociolog prava na Univerzitetu Malme i dodala „ to je način da pokažu da su frustrirani, očajni i ljuti“.
Švedski autor Bjorn Ranelid izjavio je za Ekpressenu: „Švedska je u ratu i odgovorni su političari“.
“Pet noći za redom, automobili su paljeni u univerzitetskom gradu Lundu. Takva bezumna dela su se događala stotinama puta na raznim mestima u Švedskoj u poslednjih petnaest godina. Od 1955. do 1985. nije spaljeno nijedno vozilo u Malmeu, Geteborgu, Stokholmu ili Lundu. … Kada sociolog sa Univerziteta Malmo objašnjava zločine kao posledicu neprihvaćenosti mladih … ona govori besmislice … Ponavlja stvari koje je mogao reći neki papagaj. Niko od ovih kriminalaca ne gladuje ili nema pristup čistoj vodi. Imaju krov nad glavom i ponuđeno im je besplatno školovanje devet ili dvanaest godina. Oni ne žive u dotrajalim kućama. Svi oni… imali su viši materijalni standard u svojim domovima od nekoliko hiljada dece i mladih koji su odrasli u Malmeu“.
Ranelid je zaključio:
“To se zove vaspitanje i to nedostaje hiljadama devojaka i dečaka u švedskim porodicama danas. Ne radi se o novcu ili o tome gde ste rođeni u svetu. To nema nikakve veze sa politikom ili ideologijom. Radi se o etici, moralnosti i koegzistenciji među ljudima ”.
Procena švedske vlade o nasilnoj i nestabilnoj situaciji
Švedski premijer Stefan Leven osudio je nedavne pucnjave:
“Mi smo znatno pooštrili nekoliko kazni, uključujući i kaznu za ilegalno posedovanje oružja i eksploziva kao što su ručne bombe. Takođe smo dali policiji povećana ovlašćenja za nadzor kamera i prikupljanje informacija.
Vlada je 2. jula predstavila predloge za borbu protiv nasilja nad oružjem, uključujući oštrije kazne za nezakonito posedovanje eksplozivnih materijala i nova ovlašćenja carinskih službenika, da blokiraju pakete za koje se sumnja da sadrže oružje ili eksploziv. Prema opoziciji, predlozi su došli prekasno. „To je moglo biti učinjeno i pre godinu dana. Nikada nije bilo toliko pucnjave u Švedskoj. Mislim da je većini ljudi očigledno da ono što je vlada učinila nije dovoljno ”, rekao je Juan Forsel iz opozicione stranke Moderaterna.
Šestog juna, na Dan državnosti Švedske, premijer Stefan Leven je, priznajući da Švedska „i dalje ima ozbiljne društvene probleme“, istakao da je u Švedskoj „malo toga bilo bolje“ pre:
“Iako mislimo da su pre stvari bile idilične, malo toga je bilo bolje ranije. Tokom proslave nacionalnog dana, mislim da bismo trebali slaviti upravo to koliko smo postigli kao zemlja. Izgradili smo jaku zemlju u kojoj se brinemo jedni o drugima, gde društvo preuzima odgovornost i nijedan čovek nije sam ”.
Nažalost, mnogi Šveđani se verovatno osećaju kao da su ostavljeni na cedilu u zemlji koja sve više podseća na ratnu zonu zaključuje analizu gatestoneinstitute.org
Webtribune.rs
