Prema modernim teorijama geološke evolucije, poslednje veliko ledeno doba (poznato kao pliocensko-kvartarna glacijacija) je počela pre oko 2,58 miliona godina tokom kasne pliocenske epohe.
Od tada je svet doživo nekoliko glacijalnih i interglacijalnih perioda, a u interglacijalnom periodu se nalazi još od poslednjeg glacijalnog peioda koji se završio pre oko 10.000 godina.
[adsenseyu1]
Prema novim istraživanjima, ovaj trend je doživeo neke zastoje tokom kasne paleolitske ere. U to vreme – pre otprilike 12.800 godina, prema novoj studiji sa Univerziteta u Kanzasu – kometa je pogodila našu planetu i pokrenula masivne požare. Ovaj uticaj je takođe izazvao kratak glacijalni period koji je privremeno preokrenuo prethodni period zagrevanja, koji je imao drastičan uticaj na divlje životinje i ljudski razvoj.
Studija o kojoj se radi, “Extraordinary Biomass-Burning Episode and Impact Winter Triggered by the Younger Dryas Cosmic Impact ~12,800 Years Ago“, bila je toliko velika da je podeljena na dva dela. Deo I, Ledeno jezgro i glečeri, i Deo II, Jezerski, morski i zemljani sedimenti, i oba su nedavno objavljena u časopisu „The Journal of Geography“, deo naučnih publikacija Univerziteta u Čikagu.
[adsenseyu4]
Studiju je vodila Vendi Volbah, profesor za neorgansku hemiju, geohemiju i analitičku hemiju na Univerzitetu De Pol u Čikagu. Studiju je sproveo tim od 24 naučnika, i uključivala je i članove iz TVA (Tennessee Valley Authority), Instituta za klimatske promene, INICIT-a (Instituto de Investigaciones en Ciencias de la Tierra), Nacionalne laboratorije Lorens Berkli, i raznih univerziteta.
Zarad istraživanja, tim je kombinovao podatke iz ledenog jezgra, šume, polena i drugih geohemijskih i izotopskih markera koje su dobili sa više od 170 različitih lokacija širom sveta. Na osnovu ovih podataka, tim je zaključio da je pre otprilike 12.800 godina pokrenuta globalna katastrofa, kada je kometa, sa oko 100km u prečniku, eksplodirala u našoj atmosferi i rasula fragmente po površini.
Kako je profesor emeritus za fiziku i astronomiju sa Univerziteta u Kanzasu, Adrian Melot, objasnio u saopštenju ovog univerziteta:
[adsenseyu1]
“Hipoteza je ta da je velika kometa rasparčana, a ti delići su uticali na Zemlju, izazivajući ovu katastrofu. Brojni različiti hemijski potpisi – ugljen-dioksid, nitrat, amonijak i drugi – čini se da svi ukazuju da je zapanjujućih 10 odsto Zemljine površine, ili oko 10 miliona kvadratnih kilometara, bilo zahvaćeno požarima.“
Prema njihovom istraživanju, ovi masivni požari su takođe izazvali i masivne posledice u Zemljinoj klimi. Kako su se požari širili preko većeg dela planete, dim i prašina su zagušili nebo i blokirali sunčevu svetlost. Ovo je izazvalo brzo hlađenje u atmosferi, izazivajući izumiranje biljaka, smanjenje izvora hrane, i pad nivoa okeana. Na kraju, ledene ploče koje su se ranije povlačile, počele su ponovo da napreduju.
Ovo kvazi ledeno doba, prema ovoj studiji, trajalo je još oko 1.000 godina. Kada je klima ponovo počela da se zagreva, život je počeo da se oporavlja, ali je bio suočen sa brojnim drastičnim promenama. Na primer, preživelo je manje velikih životinja, što je uticalo na kulturu ljudi lovaca širom Severne Amerike. Ovo se odražavalo u drugačijim tipovima koplja koja datiraju iz ovog perioda.
[adsenseyu4]
Štaviše, uzorci polena dobijeni iz ovog perioda ukazuju na to da su borove šume najverovatnije izgorele i zamenjene šumama topole, vrstama koje kolonizuju očišćene površine. Autori takođe sugerišu da bi ovaj uticaj mogao biti odgovoran za hladnu epizodu takozvanog mlađeg driasa. Ovaj period se dogodio pre oko 12.000 godina, gde se postepeno klimatsko zagrevanje privremeno preokrenulo.
Prirodno je za ovaj period bilo povećanje sagorevanje biomase i izumiranje većih vrsta tokom kasnog ledenog doba (otprilike pre 2.588.000 do 11.700 godine). Verovalo se da su ove iznenadne promene dovele do ozbiljnih promena u ljudskoj populaciji, izazivajući pad tokom 1000-godišnjeg hladnog perioda, što je dovelo do usvajanja poljoprivrede i stočarstva nakon što je klima ponovo počela da se zagreva.
Ukratko, ova nova teorija bi mogla objasniti niz promena koje su čovečanstvo načinile ovakvim kakvo je danas. Kako Melot kaže:
“Proračuni sugerišu da bi uticaj oslabio ozonski sloj, što bi dovelo do povećanja raka kože i drugih negativnih efekata na zdravlje. Hipoteza o uticaju je i dalje hipoteza, ali ova studija pruža ogromnu količinu dokaza, za koje tvrdimo da se mogu objasniti samo velikim kosmičkim uticajem.“
Ove studije ne samo da pružaju uvid u vreme Zemljine geološke evolucije, već rasvetljuju i istoriju Sunčevog sistema. Prema ovoj studiji, ostaci meteora koji je pogodio Zemlju još uvek postoje unutar našeg Sunčevog sistema. Na kraju, klimatske promene koje su nastale ovim uticajima su imale dubok uticaj na evoluciju života ovde na Zemlji.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
