Američki Atlantski savet je objavio novi dokument o odnosima SAD i Turske, “Od saveza do krize,“ koji izveštava o “zahladnelim odnosima“ Vašingtona i Ankare, ali sugeriše da će diplomatsko resetovanje i kompromisi biti dovoljni da se spasi tursko-američki savez.
Međutim, turski stručnjaci sve više pažnje obraćaju na duboke korene onoga što oni nazivaju “političkom krizom“ između SAD i Turske.
Penzonisani general turskih oružanih snaga, Ahmet Javuz, istakao je da kriza u odnosima između Ankare i Vašingtona nije drevna, i da su tenzije oko američkog pastora Endruja Brunsona, koji je u zatvoru u Turskoj od oktobra 2016.g odine, samo vrh ledenog brega.
[adsenseyu1]
“Politička kriza se periodično manifestuje u raznim sferama saradnje između Turske i SAD… Pastor Brunson je još jedna očigledna manifestacija. SAD, iako u drugačijoj meri, ali istovremeno, ciljaju Rusiju, Iran i Tursku. S jedne strane, SAD žele da nastave saradnju sa ovim zemljama (uz izuzetak Irana), a sa druge strane pokušavaju koliko god je moguće, i na različite načine, da izvrše pritisak na njih,“ rekao je penzionisani turski general.
“Mi nemamo sve informacije o slučaju Brunson, ali stav SAD-a po ovom pitanju je neprihvatljiv sa svih gledišta: Vašingtonov pristup tretira Tursku kao koloniju, navodeći potrebu za korišćenjem kazne protiv Ankare. To još više pogoršava situaciju jer postoje međudržavni pravni odnosi,“ nastavio je on.
Javuz veruje da sve dok SAD ne preduzmu stvarne korake ka poboljšanju situacije po ovim pitanjima, kao što je izručenje islamskog propagatora Fetulaha Gulena, otpuženog da stoji iza atentata na ruskog ambasadora u Turskoj, Andreja Karlova, ne vredi čekati Ankaru da napravi prve korake.
“Ako turske vlasti odluče da strogo reaguju na američke akcije, može se doneti odluka o zatvaranju NATO vojne baze u Incirliku i suspenziji korišćenja radara u Kurečiku,“ objasnio je Javuz, dodajući da se za sada SAD ne trude da reše postojeće probleme.
U međuvremenu, profesor Hasan Unal sa Fakulteta za međunarodne odnose Univerziteta u Ankari, istakao je da je kriza neizbežna, jer su SAD smatrale Tursku kolonijom, a ne saveznikom, još od početka Hladnog rata.
“Ako pogledate situaciju na strukturalan način, postaje očigledno da su tursko-američki odnosi dostigli prekretnicu. Stavovi Turske i SAD se ne podudaraju gotovo po svim pitanjima. Čak i pitanjima spoljne politike, koja je veoma značajna za Tursku, SAD primenjuju politiku neprijateljstva prema našoj zemlji. (…) Ne možemo više da pričamo o Turskoj i SAD kao o saveznicima. (…) SAD, još od vremena Hladnog rata, nisu smatrale Tursku saveznikom, već kolonijom, tako da će se pre ili kasnije kriza u odnosima neizbežno manifestovati,“ rekao je Hasan Unal.
[adsenseyu1]
Među problemima u bilateralnim odnosima, on je naveo povlačenje turske vojske sa Kipra, nedostatak podrške Turskoj u Egejskom regionu i, iznad svega, američku podršku Kurdistanskoj radničkoj partiji (PKK/YPG) da kreira nezavisnu Kurdsku državu.
Profesor je nastavio: “Umesto korišćenja diplomatskih metoda, SAD su se odlučile za pritisak, što bi moglo dovesti do prekida u odnosima.“
Prema rečima Hasana Unala, za ojačavanje turskih pozicija, Ankara mora učvrstiti svoje odnose sa Sirijom, Egiptom i Izraelom, a kako bi zaobišli krizu, Turska mora pratiti politiku suprotnu Vašingtonu.
“Moramo pokazati Americi da se ne bojimo pretnji, da nam je potrebna odlučujuća i čvrsta pozicija, i dobro osmišljena šahovska strategija.. SAD shvataju samo jezik sile i pritiska, i ako se Turska ne pokaže kao čvrsta, mogla bi pretrpeti velike gubitke i mogla bi Americi dati mogućnost za buduće pritiske u regionu,“ zaključio je analitičar.
Webtribune.rs
