Sjedinjene Američke Države i zemlje njihove saveznice iz EU zamrzle su više od 300 milijardi dolara ruske imovine, od čega, kako piše „Sputnik internešnal“, najveći deo čine devizne rezerve koje pripadaju Centralnoj banci Rusije.
Kod koga je rusko blago?
Zamrznuta sredstva Centralne banke čine otprilike polovinu njenih ukupnih deviznih rezervi, koje, kako je u martu procenjeno, iznose 640 milijardi dolara.
Prema godišnjem izveštaju ove banke za 2021.godinu, najveći deo ruske devizne i zlatne aktive, odnosno njenih 16,8 odsto uskladišten je u Kini.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Ostatak se čuva u Francuskoj (9,9 odsto), Japanu (9,3 odsto), Sjedinjenim Državama (6,4 odsto) i Ujedinjenom Kraljevstvu (5,1 odsto), a sve ove zemlje, uključujući i Nemačku i Kanadu, onemogućavaju Rusiju da koristi svoje bogatstvo.
Evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders rekao je u oktobru da su zemlje članice Evropske unije blokirale rusku imovinu u vrednosti od oko 17,4 milijarde evra.
Mediji su u novembru, pozivajući se na interni dokument Evropske komisije, objavili da je EU zamrzla oko 68 milijardi evra ruske imovine, od čega je do 50 milijardi evra u Belgiji i oko 5,5 milijardi evra u Luksemburgu.
U junu su se SAD i njihovi saveznici pohvalili i da su zaplenili oko 30 milijardi dolara imovine koja pripada ruskim biznismenima koje su nazvali „oligarsima“.
Šta je zamrzavanje i dokle ono vodi?
Zamrzavanje imovine u suštini znači da je njenom vlasniku zabranjeno da koristi svoja sredstva.
U slučaju Rusije, zvaničnici EU i SAD planiraju da odu i korak dalje odnosno da zaplene rusko bogatstvo, pod izgovorom da bi to učinili kako bi Ukrajini pomogli da nadoknade štetu nastalu tokom specijalne vojne operacije.
O tome su 30. novembra razgovarali i stalni predstavnici EU, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je čak i stvaranje posebne strukture za upravljanje zamrznutom ruskom imovinom.
Američki zakonodavci su takođe zatražili i da u Zakon o ovlašćenjima za nacionalnu odbranu dodaju odredbu koja bi omogućila Vašingtonu da zamrznutu rusku imovinu prenese u Ukrajinu. Njihov zahtev je, međutim, naišao na neodobravanje republikanaca u Predstavničkom domu i Senatu.
Kako će Rusija uzvratiti?
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je da bi takve mere, odnosno uzimanje onoga što im ne pripada verovatno zadalo ozbiljan udarac SAD i EU koje bi izgubile poverenje kod vlasnika imovine.
On je takođe istakao da ovakvi postupci ukazuju na propast principa „svetosti privatne svojine“ na Zapadu.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije i bivši predsednik i premijer zemlje Dmitrij Medvedev naveo je još konkretniji odgovor Kremlja.
Kako on navodi, ako strane zemlje donesu zakone koji dozvoljavaju de fakto krađu ruske imovine, i Moskva će morati da konfiskuje novac i imovinu stranih investitora u Rusiji, uprkos tome što oni nisu odgovorni za postupke „budala iz svojih vlada“.
„Srećna slučajnost“ je, kaže Medvedev, što je i strana imovina u Rusiji vredna oko 300 milijardi dolara, a to bi, kako je dodao bilo dovoljno da se Rusiji nadoknadi ono što bi mogli da joj „ukradu“.
Strateški analitičar i direktor CIPI fondacije u Briselu Paolo Rafone, takođe je sugerisao da će Rusija konfiskovati evropsku imovinu u zemlji ako EU krene da konfiskuje pleni rusko bogatstvo.
„Ne može biti isključeno da bi takve mere odmazde mogle da budu usvojene kao ‘preventivne mere’ i u drugim državama koje podržavaju Rusiju. U sistemskom smislu, ukoliko EU nastavi svojim putem ‘uspostavljanja novog krivičnog zakona’ na međunarodnom nivou, posledica bi bila dalje zbijanje nezapadnih zemalja da koordiniraju i usvajaju zajedničke mere protiv EU“.
Ovaj analitičar upozorava i da ova vrsta „novog imperijalnog i neokolonijalnog pristupa EU“ može ozbiljno potkopati kredibilitet unije.
„Ko bi verovao EU i SAD ako mogu da jednostranim odlukama konfiskuju i raspolažu stranom imovinom, privatnom i državnom? To bi bio katastrofalan kraj liberalnog i neoliberalnog svetskog poretka“, zaključio je Rafone.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(rt)
