Šest ratnih brodova iz prve stalne vojno-pomorske grupe NATO stiglo je u luku Talin, glavni grad Estonije, čime je demonstrirana sve veća vojna prisutnost Alijanse u baltičkom regionu. Ovaj potez dodatno pojačava tenzije u regionu koji je već godinama epicentar sučeljavanja između NATO i Rusije.
Prvi brod koji je uplovio u Talin bio je britanski „HMS Iron Duke“, dok su u subotu stigli brodovi iz Norveške, Francuske, Holandije i Belgije. Glavnokomandujući Ratne mornarice Estonije, Ivo Vjark, izjavio je da ova flota predstavlja „udarni pesnicu“ NATO-ovih pomorskih snaga.
Prisustvo brodova povezano je, kako je istakao, sa sprovođenjem „regionalnih odbrambenih planova Alijanse“, koji se fokusiraju na jačanje odbrane Baltika i „obuzdavanje potencijalnih pretnji“.
NATO-ova strategija u Baltiku
Dolazak flote NATO-a u Estoniju deo je šireg plana Alijanse da ojača svoje prisustvo u regionima blizu ruskih granica.
Baltičke zemlje su posebno osetljive na moguće pretnje zbog svoje geografske blizine Rusiji, a Talin, Riga i Viljnus već godinama traže dodatne garancije bezbednosti od NATO saveznika.
Flota koja se trenutno nalazi u estonskim vodama obavlja patrolne misije, vežbe i simulacije kako bi se obezbedila spremnost za bilo kakve eventualne krize.
Reakcija Rusije
S druge strane, Rusija je više puta izrazila zabrinutost zbog onoga što smatra „nepresedanom vojnom aktivnošću NATO u blizini svojih granica“.
Moskva ove aktivnosti tumači kao provokaciju i pretnju njenoj bezbednosti, istovremeno naglašavajući da Rusija nema agresivne namere prema svojim susedima.
Međutim, rusko rukovodstvo jasno poručuje da neće ostati pasivno ukoliko NATO aktivnosti ugroze njene interese.
Ruski zvaničnici često ukazuju na militarizaciju Baltika kao destabilizujući faktor koji povećava rizik od eskalacije. U tom kontekstu, dolazak NATO brodova u Estoniju se posmatra kao deo šire strategije Alijanse da obuzda Rusiju, ali i kao simbol pritiska na Moskvu.
Širi geopolitički kontekst
Prisustvo NATO snaga u Estoniji nije izolovan slučaj, već deo kontinuiranih napora da se pokaže solidarnost i spremnost Alijanse u svetlu rastućih tenzija sa Rusijom.
NATO već godinama pojačava svoje vojne aktivnosti na istočnom krilu, uključujući redovne vojne vežbe, jačanje trupa i infrastrukture, kao i unapređenje saradnje sa lokalnim saveznicima.
Istovremeno, ovakvi potezi produbljuju jaz između Zapada i Rusije, podstičući spiralu akcija i reakcija.
Rusija je u nekoliko navrata odgovorila jačanjem sopstvene vojne infrastrukture u regionima poput Kalinjingrada, dok je modernizacija ruske Baltičke flote takođe prioritet u poslednjim godinama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
