Južnokorejski predsednik Jun Suk Jeol izazvao je političku oluju i masovne proteste kada je u utorak uveče, tokom vanrednog televizijskog obraćanja, proglasio vanredno stanje, navodeći „antidržavne elemente“ i pretnju Severne Koreje kao ključne razloge za ovu odluku.
Bio je to prvi put u poslednjih 50 godina da se takva mera uvodi u zemlji, što je dodatno pojačalo tenzije i izazvalo masovne proteste i politički haos.
Jun je tokom obraćanja izjavio da opozicione snage, predvođene Demokratskom partijom, deluju kao „prosevernokorejski elementi“ koji ugrožavaju ustavni poredak i bezbednost zemlje.
Njegova izjava da „država mora biti očišćena od komunističkih simpatizera“ dodatno je podstakla reakcije političke opozicije i građanstva. Međutim, nakon ogromnog pritiska i glasanja u parlamentu, predsednik je bio prinuđen da povuče ovu odluku.
Neposredne reakcije opozicije i hitna sednica parlamenta
Neposredno nakon što je predsednik objavio ratno stanje, vođa Demokratske stranke Li Dži Mjung okupio je članove svoje partije u Nacionalnoj skupštini, pozivajući na hitnu akciju protiv, kako je rekao, „neustavnog čina predsednika“.
Na vanrednoj plenarnoj sednici, parlament je glasao o ukidanju ratnog stanja. Sa 190 glasova od 300, usvojena je rezolucija koja poništava odluku predsednika. Predsednik parlamenta Vu Von-Šik izjavio je da „vanredno stanje nije validno“ i pozvao građane da ostanu mirni dok zakonodavci rade na zaštiti demokratskog poretka.
„Ovo je bio direktan napad na ustav Južne Koreje“, rekao je Vu. „Mi ćemo učiniti sve što je potrebno da osiguramo da ovakvi incidenti više nikada ne ugroze našu demokratiju.“
Protesti i sukobi ispred i unutar parlamenta
Ispred zgrade parlamenta u Seulu ubrzo su se okupile hiljade demonstranata, noseći transparente sa porukama poput „Ne diktaturi!“ i „Zaustavite vanredno stanje!“. Situacija je eskalirala u nasilne sukobe kada su specijalne snage, koje su bile raspoređene kako unutar tako i izvan parlamenta, pokušale da spreče pristup demonstrantima.
Opozicioni poslanici, podržani velikim brojem građana, osudili su prisustvo vojske u parlamentu kao pokušaj zastrašivanja i gušenja opozicije. Demonstranti su se sukobili s policijom u pokušaju da probiju barikade postavljene oko zgrade skupštine, dok su opozicioni političari unutar parlamenta pozivali na „mirnu ali odlučnu odbranu demokratije“.
Političke posledice i pozivi na odgovornost predsednika
Opozicija je odmah zahtevala odgovornost predsednika Juna za izazivanje političke krize. Li Dži Mjung je izjavio da je Jun svojim potezom „pokušao da sprovede državni udar“ i pozvao na njegovo opozivanje. „Ovo nije samo pravno pitanje. Ovo je pitanje budućnosti naše demokratije i sloboda naših građana“, rekao je Li.
Bivši predsednik Mun Džae In, koji je prethodno bio na čelu Demokratske stranke, osudio je Junovu odluku, nazivajući je „najvećom pretnjom demokratskom poretku od kraja vojne diktature“. Mun je uputio apel parlamentu da preduzme sve neophodne korake kako bi sprečio dalje zloupotrebe predsedničkih ovlašćenja.
Unutar vladajuće stranke, mišljenja su podeljena. Dok su neki članovi podržali Juna, tvrdeći da je delovao u interesu nacionalne bezbednosti, drugi su izrazili zabrinutost da je njegova odluka bila preuranjena i kontraproduktivna.
Međunarodne reakcije i ekonomske posledice
Vanredni događaji u Južnoj Koreji izazvali su zabrinutost širom sveta. Sjedinjene Američke Države, ključni saveznik Južne Koreje, pozvale su na mirno rešavanje situacije. Kurt Kampbel, zamenik američkog šefa diplomatije za Istočnu Aziju, rekao je da Vašington „pomno prati situaciju“ i apelovao na sve strane da se pridržavaju demokratskih procedura.
Ujedinjene nacije su takođe izrazile zabrinutost zbog političke eskalacije u Južnoj Koreji, dok je Evropska unija pozvala na „potpunu transparentnost i poštovanje pravne države“.
Istovremeno, politička kriza negativno je uticala na ekonomiju Južne Koreje. Nacionalna valuta, južnokorejski von, doživela je drastičan pad u odnosu na američki dolar, dok su berzanski indeksi zabeležili pad od preko 3% u jednom danu.
Strani investitori izrazili su zabrinutost zbog političke nestabilnosti, što bi moglo ugroziti ključne sektore ekonomije poput tehnologije i automobilske industrije.
Šta sledi za Južnu Koreju?
Dok građani slave pobedu parlamenta nad predsednikovim dekretom, politička budućnost Južne Koreje ostaje neizvesna. Opozicija najavljuje dalje korake kako bi osigurala odgovornost predsednika Juna, uključujući mogućnost pokretanja postupka njegovog opoziva.
U međuvremenu, građani Južne Koreje ostaju duboko podeljeni po pitanju političke budućnosti zemlje, dok međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj događaja. Jedno je sigurno: ova politička kriza promeniće tok istorije Južne Koreje i postaviti nove standarde za granice predsedničke vlasti.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
