Kolekcionar iz Zenice Dejan Spaić, u regionu poznat kao čovek koji blago koje pronalazi, uglavnom vredne knjige i crkvene predmete, vraća svim konfesijama, došao je u posed zanimljivog „antikviteta“. Reč je o replici zlatne medalje američkog Kongresa sa likom vaseljenskog patrijarha Vartolomeja.
Spaić nije znao da je po odluci američkog Kongresa vaseljenskom patrijarhu 21. oktobra 1997. godine na impresivnoj ceremoniji na Kapitol hilu dodeljena zlatna medalja, kao istaknutom duhovnom vođi „novog Rima“ iza koga je 300 miliona pravoslavnih hrišćana.
„Čim sam ga video, jako me je zaintrigirao, otkupio sam ga pre nedelju dana. Nisam imao mira dok nisam saznao o čemu se radi. Odmah sam se setio crkvene krize u Ukrajini. Frapirala me je činjenica da je seme za sadašnji raskol u Ukrajini posejano pre više od dvadeset godina. Zanimljivo da zemlja koja je u 243 godine postojanja, u ratu čak 226 godina, uzme za pravo da odlučuje ko je apostol ljubavi, mira i nade. Mislim da su sve reči suvišne, licemerje je davno prevaziđeni pojam“, kaže Spaić za Sputnjik.
Prva Zlatna medalja Kongresa dodeljena je 1776. godine generalu Džordžu Vašingtonu. Dobitnici su i američki predsednici Hari Truman, Ronald Regan i Džerald Ford, pronalazač Tomas Edison, zatim Frenk Sinatra, Džordž Geršvin i Volt Dizni, tvorac nezaboravnih crtanih filmova.
Od stranaca zlatom su ovenčani Vinston Čerčil, Toni Bler, Nelson Mandela, ali i Majka Tereza i papa Jovan Pavle Drugi.
Heraldičar Dragomir Acović kaže da ovo zlato ne sija onako kako se čini, jer američki Kongres nije država, već samo jedna institucija, koju možemo da poredimo sa Narodnom skupštinom ili Akademijom nauka. To jeste veliko priznanje, ali nije državno — Amerikanci imaju sistem odlikovanja koji ne može da se poredi sa nekim drugim, kaže Acović.
„Oni imaju neviđenu količinu vojnih odlikovanja, ali u suštini imaju samo jedan orden koji ima tri stepena, od kojih su prva dva namenjena isključivo strancima. Sve drugo se kod njih naziva medaljom, uključujući predsedničku medalju slobode“, kaže Acović.
Dodaje da dodela ovog priznanja više spada u domen kurtoazije, te da je medalja za Vartolomeja više izraz određenog stanja stvari, određenog interesa.
„Pre svega zbog toga što Amerikanci ne obraćaju mnogo pažnju na crkvene velikodostojnike, osim na one koji im iz nekog razloga specijalno odgovaraju. Pošto se većina pripadnika Vaseljenske patrijaršije nalazi u SAD, oni u odnosu na vaseljenskog patrijarha imaju poseban obzir“, ocenjuje Acović.
Pravoslavni publicista Vladimir Dimitrijević priznaje da nije znao da je patrijarh Vartolomej dobio zlatnu medalju američkog Kongresa, pre 20 godina, ali ovom informacijom nije iznenađen. „Decenijama skrećem pažnju na ulogu Carigradske patrijaršije u projektima vašingtonske imperije, a ta uloga je vrlo ozbiljna, krenula je da se ostvaruje još pre Drugog svetskog rata“, kaže Dimitrijević.
„Carigradska patrijaršija je pod njihovom kontrolom odavno. Gde god su mogli, njeni čelnici su ubacivali klipove u točkove, a čak i pre Drugog svetskog rata isticali su da ne samo da su prvi među jednakima, već da su prvi apsolutno i da imaju pravo suđenja na najširoj teritoriji pravoslavlja“, kaže Dimitrijević.
Dodaje da produkte rada patrijarha kojeg su Amerikanci udostojili zlata upravo gledamo u Ukrajini. Mnogi još nisu svesni šta se dogodilo, a to što se dešava je nečuveno u istoriji crkve, ističe Dimitrijević.
„Čovek koji je to uradio izazvao je veliku tragediju u pravoslavnim crkvama kao celini, taj proces će trajati dugo, a ja mislim da će se završiti porazom onih koji su, po nalogu NATO-a, uradili to što su uradili, ali će cena biti velika. Mislim da će Ukrajina stradati dosta“, ocenjuje naš sagovornik.
Zlatne medalje Kongresa su unikatne, specijalno dizajnirane i iskovane u Američkoj kovnici novca, a uz njih se kuju i replike, kako bi se vratio deo profita, da se pokriju troškovi izrade originalnog kalupa, alata, umetničkog rada.
Orden u vlasništvu Dejana Spaića iskovan je u bronzi. Iako nije bio jeftin, kaže da će ga zadržati, kao podsetnik na to kako stvari ne treba da izgledaju.
„Setio sam se progona pravoslavnih Srba i katolika franjevačkog reda od strane fanariota u Bosni u vreme Osmanskog carstva. Podsećaće me da se molim za narod Ukrajine“, kaže Spaić na kraju razgovora za Sputnjik.
Senka Miloš (Sputnik)
