Nemački list „Špigl“ objavio je detalje dokumenta u kojem načelnik generalštaba Bundesvera poziva na „remont“ vojske zbog navodne pretnje od otvorenog sukoba NATO i Rusije
Vrh nemačke vojske smatra da je neophodna suštinska reorganizacija Bundesvera zbog strepnje da je direktan sukob sa Rusijom na istočnom boku NATO-a „ponovo postao moguć“, i da Nemačka mora biti spremna da reaguje i bez pomoći SAD.
U poverljivom vojnom dokumentu od 68 strana pod naslovom „Operativne smernice za oružane snage“ izrađenom krajem septembra, načelnik generalštaba Bundesvera Eberhard Zorn naredio je da se nemačka vojska mora bolje pripremiti za mogući sukob sa Rusijom, prenosi „Špigl“ koji je imao uvid u kopiju dokumenta.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Napadi na Nemačku mogu da se dese bez upozorenja i da prouzrokuju veliku, možda čak i egzistencijalnu štetu“, piše Zorn u dokumentu, i dodaje da su sposobnost Bundesvera da se brani i njegova borbena gotovost „od suštinske važnosti za opstanak“ zemlje.
Zorn smatra da „fokus na inostrane misije koji je trajao oko tri decenije“, poput one u Avganistanu, „više ne odgovara aktuelnoj situaciji i iznenađenjima koja ugrožavaju sistem“, već da se Bundesver mora pripremiti za „prisilni rat“ kod kuće.
„Špigl“ dodaje da će Bundesver hteti da opozove većinu svojih vojnika iz Malija, gde su raspoređeni u okviru misije UN.
U dokumentu se saopštava da Nemačka mora igrati vodeću ulogu u obezbeđivanju istočnog boka NATO-a, i da obezbedi „robusnije“ oružane snage koje će biti trajno pozicionirane na domaćem terenu.
Direktiva načelnika generalštaba Bundesvera u vezi je sa prekretnicom u evropskim spoljnim odnosima o kojoj je Šolc govorio u junu ove godine.
Nakon što je Nemačka pristala da pošalje deo sopstvenog naoružanja Ukrajini, nemački kancelar je najavio da će obezbediti 100 milijardi evra za modernizaciju nemačke vojske usled navodne ruske pretnje.
Iako najnoviji dokument predstavlja radikalnu promenu u nemačkoj vojnoj politici, „Špigl“ ukazuje da pojačavanje vojnih snaga na istočnom boku NATO-a postoji od 2014. godine kada je Krim postao deo Ruske Federacije.
Međutim, izveštaj koji je procurio može biti znak da su nemački vojni komandanti postali frustrirani onim što vide kao spor odgovor njihove vlade na ranija obećanja novca.
„U Ukrajini besni rat, ali su ovdašnje procedure još u mirnodopskom režimu, dok inflacija jede novac“, izjavio je za Rojters jedan vojni zvaničnik.
„Ugovori za neke od tipova municije su odobreni, ali to je samo kap u moru u poređenju sa onim što nam je zaista potrebno“, izjavio je drugi izvor, ukazavši da Nemačka još nije nadoknadila municiju koju je poslala Ukrajini.
Nemačka je, nakon početka ruske vojne intervencije, Kijevu isporučila 14 samohodnih haubica i 13.500 granata iz sopstvenih zaliha.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(rt)
