Bodljikava čelična zavesa pada na Evropu: „Optimizam koji smo imali sada je nestao“

Rat u Ukrajini otvorio je novu eru konfrontacije u Evropi i podizanje novih barijera od čelika, betona i bodljikave žice.

Duga granica između Finske i Rusije prostire se kroz guste šume i obeležena je samo drvenim stubovima sa niskim ogradama za zaustavljanje zalutale stoke. Uskoro će na delovima granice biti podignuta jača, viša ograda.

Ranije ovog meseca, poljski vojnici počeli su da polažu kolutove bodljikave žice na granici sa Kalinjingradom, ruskom eksklavom koja se nalazi između Poljske i Litvanije. Kamere i elektronski sistem za nadzor biće postavljeni i na prostoru koji su nekada čuvale samo povremene patrole graničara.

Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu

Gvozdena zavesa je nestala, ali „zavesa od bodljikave žice“ sada, nažalost, postaje realnost za veći deo Evrope“, rekao je Klaus Dods, profesor geopolitike na Rojal Holovej Univerzitetu u Londonu i dodao: „Optimizam koji smo imali u Evropi posle 1989. sada je u velikoj meri nestao“.

Strah i podela zamenili su euforiju kada su Nemci plesali na vrhu Berlinskog zida i srušili delove barijere koju su 1961. podigli komunistički lideri. Protezao se na 155 kilometara, okružujući Zapadni Berlin do 1989. godine, kada su vlasti istočne Nemačke otvorile prelaze nakon masovnih protesta. U roku od godinu dana, Istočna i Zapadna Nemačka su ponovo ujedinjene.

Neke zemlje u Evropskoj uniji počele su da grade granične ograde kao odgovor na više od milion izbeglica i drugih migranata koji su ušli u južnu Evropu sa Bliskog istoka i Afrike samo 2015. godine. Tokom 2015. i 2016. godine Rusija je na granične punktove u severnoj Finskoj poslala hiljade azilanata, takođe uglavnom sa Bliskog istoka, prenosi ABC njuz.

Kada su se odnosi sa Belorusijom pogoršali nakon što je predsednik Aleksandar Lukašenko proglašen za pobednika izbora koji se na zapadu smatraju nameštenim, vlada u Minsku poslala je hiljade migranata preko granica EU u, kako je Dods rekao, „hibridnom ratu“. Kao odgovor, Poljska i Litvanija su podigle zidove duž svojih granica sa Belorusijom.

Finska premijerka Sana Marin najavila je planove za utvrđivanje delova granice njene zemlje od 1.340 kilometara, najduže od bilo koje članice EU. Moskva je zapretila „ozbiljnim vojno-političkim posledicama“ protiv Finske i Švedske zbog nastojanja da se pridruže NATO-u, a Marin je rekla da će utvrđenja pomoći u odbrani nacije od „hibridne pretnje“ mogućih velikih i neregularnih migracija koje je orkestrirao Kremlj.

Zvaničnik poljske vlade za bezbednost, Stanislav Zarin, priznao je da granični zid ne sprečava sve koji žele da ilegalno pređu, ali kaže da to „omogućava našim snagama da deluju brže i efikasnije, bez potrebe za raspoređivanjem toliko ljudstva kao ranije.“

I taj zid i ograda sa Kalinjingradom „prenose snažnu poruku Minsku i Moskvi da Poljska izuzetno ozbiljno shvata bezbednost i integritet svojih granica“, rekao je Zarin.

„Verujem da će Belorusija i Rusija dvaput razmisliti pre nego što ponovo nastave da koriste migrante kao oružje“, zaključuje Zarin.

Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte 

(b92.net)