Elem, baka živi u jednom malom mestu kod Užica i uvek je bila ponosna na svoju prepametnu unuku koja je bila jedan od najboljih đaka u Užicu, osvajala školske nagrade, blistala i u srednjoj školi.
Kada je došlo vreme za falultet, baka je pomogla koliko je mogla da njena mezimica upiše prestižni fakultet u Beogradu, i od nje nije bilo ponosnije bake u Srbiji. Fotografiju svoje unuke nosila je uvek i svuda sa sobom i hvalila se kome god je stigla, znanima i neznanima.
[adsenseyu1]
Unuku je viđala nekoliko puta godišnje, kada dođe do svog sela, što je bilo veoma retko, ili kada baku pozove kod nje u Beograd na nekoliko dana. I upravo prilikom jedne od tih poseta, baka je saznaja surovu istinu.
– Bilo mi je čudno kako lepo živi u Beogradu moja unuka, jer znam da joj nismo slali puno para, a ona živi u velikom lepom stanu, ima ormare pune garderobe, čak je i auto kupila – priča nesrećna baka.
– Rekla je da radi u nekoj privatnaoj firmi i studira u isto vreme, a ja sam, luda, verovala, i htela da puknem od ponosa. Onda se sve iznenada otkrilo.
[adsenseyu4]
– Jednog jutra, ona je bila „na poslu“, a u stan je došao jedan stariji gospodin. Imao je ključ i ušao u stan, a kad me je video bio je šokiran koliko i ja.
Taman sam htela da zovem policiju, ali on me preduhitrio. Rekao je da dobro poznaje moju unuku i zamolio me da sednem i skuvam mu kafu. Šta sam dugo mogla…
Posle njegove priče, baka je bila šokirana. Čovek joj je rekao da već više od dve godine njenoj unuci plaća stan i sve troškove, samo da bi mu bila na raspolaganju kad to poželi.
Za sve što poželi. Uplakana baka istog momenta se spakovala i vratila u svoje selo. Unuci se nije ni javila. I od tada njenu sliku više ne nosi u tašni. Neće ni da čuje za nju.
[adsenseyu4][adsenseyu4][adsenseyu5][adsenseyu5]
