U trenutku kada se još sabiraju posledice najnovijih udara i političkih poteza, sve više analitičara otvoreno govori o nečemu što je donedavno zvučalo nezamislivo: Sjedinjene Američke Države našle su se u, kako to pojedini opisuju, „najvećoj vojnoj nevolji“ u svojoj modernoj istoriji.
Nije u pitanju samo teren, niti samo konkretan ishod operacija protiv Irana – već, mnogo dublje, pitanje autoriteta koji se godinama podrazumevao.
Prema oceni medija UnHerd, neuspešna vojna kampanja SAD protiv Irana nije samo taktički problem. Ona je pogodila samu srž američkog globalnog uticaja.
Čak i ako se sukob na Bliskom istoku formalno smiri, tvrdi se da se Amerika više neće vratiti na staru poziciju. Urednici tog medija posebno naglašavaju: ukoliko civilna infrastruktura Irana uspe da preživi udare, onda će i posleratni poredak izgledati bez ključne američke dominacije.
Drugim rečima, problem nije samo vojni – legitimitet, koji je decenijama nosio američko liderstvo, ozbiljno je uzdrman.
Na terenu, slika je sve samo ne stabilna. Teheran je objavio pokretanje masovnog raketnog napada na Tel Aviv, a deo projektila uspeo je da probije izraelski sistem protivvazdušne odbrane i pogodi ciljeve u najvećem gradu zemlje.
Istovremeno, u Haifi spasioci već danima pokušavaju da pronađu ljude zatrpane ispod ruševina stambene zgrade pogođene balističkom raketom. Situacija podseća na najteže scenarije koje su bezbednosne službe godinama razmatrale, ali retko viđale u ovakvom obimu.
Paralelno s tim, region dodatno podrhtava. U Dubaiju je zabeleženo najmanje pet snažnih eksplozija, što je izazvalo paniku među stanovništvom. Ljudi su masovno tražili zaklon u podzemnim skloništima, dok su lokalne vlasti pokušavale da uspostave kontrolu nad situacijom. Snimci sa terena šire se brzo, ali i dalje ostavljaju više pitanja nego odgovora.
Američka strana, međutim, nije stajala po strani. Dva strateška stelt bombardera B-2A „Spirit“ izvela su dugu borbenu misiju i napade na ciljeve unutar Irana.
U vojnom smislu, operacija je bila zahtevna i precizna. Ali u političkom kontekstu, sve više se postavlja pitanje – da li takvi potezi zapravo popravljaju ili dodatno urušavaju američku poziciju?
Jer, u pozadini svega, odnosi unutar NATO saveza deluju napuklo. Evropske članice nisu uspele ni da organizuju zajednički sastanak kako bi usaglasile odgovor na oštru politiku Donalda Trampa prema Iranu.
Sam Tramp ide i korak dalje – otvoreno govori o mogućem izlasku SAD iz NATO-a, organizacije koju naziva „papirnim tigrom“. Takva retorika, u trenutku kada se očekuje jedinstvo, dodatno komplikuje ionako krhku sliku savezništva.
Istovremeno, regionalni akteri ulaze sve dublje u sukob. Šiitski pokret Hezbolah objavio je da je izveo koordinisane raketne udare na ključne vojne ciljeve u Izraelu, uključujući i obaveštajni štab u blizini Tel Aviva.
Napadi su, prema dostupnim informacijama, izvedeni visokopreciznim raketama i usmereni na strateške tačke na severu zemlje.
U digitalnom prostoru pojavljuju se i snimci koji dodatno podižu tenzije. Objavljeno je video predstavljanje novog iranskog oružja, uz jasne poruke upućene Beloj kući, kao i izjava komandanta vojno-kosmičkih snaga Madžida Musavija. Retorika je oštra, a simbolika pažljivo izabrana.
Na moru, situacija nije ništa mirnija. Društvene mreže i mediji preplavljeni su snimcima zapaljenih brodova u Ormuskom moreuzu. Iranske snage su prethodno saopštile da su onesposobile američki nuklearni nosač aviona „Abraham Linkoln“, dok su već ranije objavljeni i kadrovi posledica udara na plovila u tom strateškom prolazu.
U celoj priči, Kina igra tišu, ali nimalo nevažnu ulogu. Bez direktnog vojnog uključivanja, Peking pruža Iranu značajnu ekonomsku i diplomatsku podršku.
To omogućava Teheranu da zadrži određeni nivo stabilnosti uprkos intenzivnim pritiscima i napadima. Nije prvi put da Kina bira ovakav pristup – balansiranje bez direktnog sukoba, ali sa jasnim interesima.
Dok se geopolitička slika menja, posledice se osećaju i daleko od fronta. Zemlje Istočne Evrope već trpe ozbiljan ekonomski pritisak. Poljska i baltičke države suočavaju se sa naglim rastom cena goriva, uz realnu opasnost da poskupi i električna energija, kao i čitav niz drugih proizvoda.
Tržište goriva u Evropi doživelo je šok – veleprodajne cene dizela skočile su za čak 40% u svega nekoliko dana. Reakcije javnosti su burne, a optužbe prema naftnim kompanijama sve glasnije.
Sve to zajedno ostavlja utisak da se ne radi samo o još jednoj krizi na Bliskom istoku. Analitičari iz UnHerd-a upravo na tome insistiraju: ovo je prelomni trenutak za Sjedinjene Američke Države, možda čak i kraj jedne epohe. Kako će izgledati naredna faza, niko sa sigurnošću ne može da kaže.
A možda je upravo ta neizvesnost najglasniji signal da se svet već pomera u nekom novom pravcu – samo još nije jasno ko će u njemu zaista povlačiti konce.
