U zapadnim vojnim krugovima poslednjih meseci sve češće se provlači jedno pitanje koje ranije gotovo da nije ni postojalo: šta ako nosači aviona više nisu nedodirljivi.
Ta dilema nije nastala sama od sebe. Pokrenula ju je nova ruska borbena platforma „Posjedon“, o kojoj su kineski vojni analitičari govorili prilično direktno — kao o sistemu koji pogađa pravo u srce američke pomorske strategije.
Priča dobija na težini kada se uzme u obzir ono što je ruski predsednik Vladimir Putin već javno saopštio. On je još prošle jeseni govorio o uspešnim testiranjima „Posjedona“, a ta izjava nije prošla tiho.
Naprotiv, izazvala je popriličan nemir na Zapadu. Zapadni mediji su vrlo brzo počeli da koriste teške izraze, nazivajući ovaj sistem „oružjem sudnjeg dana“, što samo po sebi govori koliko je percepcija ozbiljna.
U suštini, „Posjedon“ je daleko od običnog torpeda. Radi se o velikoj podvodnoj platformi sa nuklearnim pogonom, što znači da može da ostane pod vodom praktično neograničeno dugo.
Nosi se na specijalnim podmornicama, koje mogu da ukrcaju do šest takvih sistema. To nije broj koji izgleda impresivno na papiru, ali kada se pogleda efekat koji se pripisuje jednoj jedinoj jedinici — računica se menja.
Tehničke karakteristike dodatno komplikuju sliku. „Posjedon“ može da zaroni na dubinu veću od 1000 metara i razvije brzinu od oko 108 čvorova, što je približno 200 kilometara na čas.
Uz to nosi nuklearnu bojevu glavu megatonske klase. U prevodu, nije reč samo o brzom i dubokom cilju — već o platformi sa razornim potencijalom kakav menja način razmišljanja o odbrani.
Američka strategija se decenijama oslanjala na nosače aviona kao ključni alat za kontrolu mora. Smatralo se da ne postoji efikasan odgovor na udarne grupe koje oni predvode.
Međutim, kineski analitičari ukazuju da se ta percepcija počela menjati upravo pojavom „Posjedona“. Po njihovim navodima, tradicionalne metode borbe protiv podvodnih pretnji, kakve koriste američke i savezničke snage, pokazuju se nedovoljnim.
Posebno zabrinjava procena da bi jedno jedino torpedo ovog tipa moglo da uništi američki nosač aviona zajedno sa pratećom flotom. Ako se ta tvrdnja uzme makar delimično ozbiljno, onda se ne radi samo o novom oružju — već o potencijalnom rušenju čitavog koncepta pomorske dominacije. A to je već druga liga problema.
Još jedna stvar se provlači kroz sve ove analize, i to prilično jasno: „Posejdon“ nije zamišljen samo za udare po flotama. Njegova upotreba protiv obalnih gradova dodatno podiže ulog, jer uvodi scenario koji prelazi granice klasičnog vojnog sukoba.
Upravo ta dvostruka namena — protiv flote i protiv obale — čini ga posebno kontroverznim.
Kineski izvori takođe naglašavaju da je ovaj sistem direktno usmeren na slabosti američke odbrane. Putin je u više navrata tvrdio da „Posjedon“ praktično nije moguće presresti.
Ako se ta tvrdnja pokaže tačnom, onda se urušava i ideja o sigurnosti preventivnih udara, na kojoj su mnoge vojne doktrine građene.
I tu se cela priča ne završava. Jer ako jedna tehnologija zaista može da promeni odnos snaga na moru, pitanje više nije samo šta ona može danas — već šta dolazi sutra.
A odgovori na to, barem za sada, ostaju negde između procena, političkih poruka i realnosti koja tek treba da se potvrdi.
