Kopenhagen traži da graditelji novog gasovoda, pored dve već ponuđene, razmotri i „alternativnu rutu“ za koju bi možda morala da se pita i Poljska.
Uzalud su finansijeri i graditelji „Severnog toka 2“, najavljenog 1.220 kilometara dugog gasovoda od Sibira do Nemačke preko Baltičkog mora ocenili da „postoje dobri razlozi“ za očekivanje da će Danska na vreme dati zeleno svetlo za izgradnju završnog odeljka (180 kilometara) kroz teritorijalne vode te nordijske države.
[adsenseyu1]
Koliko početkom sedmice, Jens Mueler, portparol „Severnog toka 2“, izjavio je Rojtersu da „postoje dobri razlozi“ za verovanje da će Kopenhagen na vreme obraditi drugi predlog trase budućeg gasovoda (prvi predlog trase podnet je u aprilu 2018, a drugi u avgustu prošle godine), tako da bude završen, prema planu, u decembru 2019.
Umesto zelenog svetla, Kopenhagen je doneo upravo suprotnu odluku. U jeku višemesečnih pritisaka Vašingtona i Brisela da se izgradnja „Severnog toka 2“ obuzda „svim sredstvima“, Kopenhagen je izašao sa potpuno novom i neočekivanom „rampom“ na gasovod koji bi trebalo da udvostruči količinu sibirskog gasa na tržištu Nemačke i, preko nje, Evrope.
Danska državna agencija za energiju (DEA) je izašla s novim zahtevom „Severnom toku 2“ koji, uprkos ubrzanim radovima (trenutno tempom od šest kilometara položenih cevi po dnu mora dnevno), može dovesti u pitanje puštanje tog gasovoda u rad 1. januara 2020.
Akterima projekta teškog oko deset milijardi evra stigao je zahtev da „Severni tok 2“, pored dva već podneta predloga za pravac trase – kroz danske teritorijalne vode ili njenu ekskluzivnu ekonomsku pomorsku zonu (u kojoj važi svetsko pomorsko pravo) – razmotre i treću, „alternativnu rutu”. Ona bi prolazila južno od ostrva Bornholm, nadomak pomorske granice sa Poljskom, inače zakletog protivnika novog rusko-evropskog gasovoda.
„Kada kompanija Severni tok 2 bude danskim vlastima podnela procenu ekološkog uticaja alternativne rute, ona će biti stavljena u normalnu proceduru koja podrazumeva i javnu debatu“, prenela je agencija Blumberg izjavu neimenovanog portparola DEA.
Na glasine iz Kopenhagena da je danska vlada spremna da u potpunosti zabrani prolaz „Severnom toku 2“ ili da zatraži mišljenje „cele EU“ o tom kraku gasovoda, DEA je uzvratila porukom da traži „samo“ procenu ekoloških posledica.
Kompanija „Severni tok 2“ uzdržano je komentarisala najnovije vesti iz Danske.
„Dva prethodna predloga nisu odbijena u Danskoj. Veoma pažljivo ćemo razmotriti (novi) zahtev DEA i zatim odlučiti šta dalje treba da preduzmemo”, navodi se u saopštenju kompanije „Severni tok 2“. Prema ranijim najavama, finansijeri i graditelji gasovoda „Severni tok 2“ od pre nekog vremena razmatraju varijante kako da ostvare zamisao o završetku gradnje u slučaju da im Kopenhagen postavi neku prepreku.
Vest da je Danska ispostavila novi zahtev pred „Severni tok 2“ naišla je na oduševljenje u Ukrajini.
„Gasprom je naišao na novu odbijenicu Danske povodom rute Severnog toka 2“, ocenio je ukrajinski „Naftogas”, koji se suočava s mogućnošću da od 2020. godine sprovodi minimalnu količinu sibirskog gasa ka Evropi.
[adsenseyu4]
U Kopenhagenu su izgleda odlučni da „Severni tok 2“ ne propuste tzv. severnom rutom, koja je i kraća i jeftinija za gradnju, već da preusmere debatu oko prolaza gasovoda tzv. južnom rutom. A na toj ruti danski zakoni nalažu da se projekat stavi pod lupu procena sa stanovišta međunarodne politike i bezbednosnih interesa Kopenhagena.
Sve donedavno, postavljanje gasovoda tzv. južnom rutom na Baltičkom moru između Danske i Poljske bilo je „nemoguća misija“ zbog četrdesetogodišnjeg spora te dve zemlje oko preciziranja njihove pomorske granice. Prema povelji UN o pravima na moru iz 1982. godine, svaka priobalna država ima pravo na korišćenje mora do 200 nautičkih milja od svoje obale. U slučaju primene tog zakona na vode Baltičkog mora, pomorske granice Danske i Poljske se preklapaju. Koliko 28. februara ove godine, DEA je objavila da su Kopenhagen i Varšava okončale pomorski spor oko granica, što po tamošnjim zakonima znači pravo da se od „Severnog toka 2“ zahteva nova procena posledica prolaska gasovoda kroz lokalne teritorijalne vode.
Pomorska zona poznatija ka „Poljska banana“ mogla bi se smatrati jednom od alternativnih ruta na moru između danskog ostrva Bornholm i Poljske, spekuliše briselski portal „Juraktiv“. U tom slučaju, za izgradnju završne sekcije „Severnog toka 2“ možda bi morala da se pita i Varšava.
(Politika.rs)
