Prema svedočenju s fronta, Maksim je bio jedan od najefikasnijih snajperista Crvene armije za vreme prelomne faze Staljingradska bitke. Pasar je uništio preko 200 neprijateljskih vojnika i oficira u razrušenom lavirintu staljingradskih ulica.
Tako je razorno delovao na moral nemačkih vojnika da je za njegovu glavu raspisana nagrada od 100 hiljada rajhsmaraka.
Danas vam predstavljamo Heroja Ruske Federacije Maksima Aleksandroviča Pasara, koji je tokom Velikog otadžbinskog rata likvidirao ukupno 237 neprijateljskih vojnika i oficira. Maksim se rodio u selu Nižnji Katar (danas Nanajska regija Habarovskog kraja) na ruskom Dalekom istoku 30. avgusta 1923. godine. Od malih nogu je zajedno sa svojim ocem išao u lov, što je tradicija među Nanajcima. U istom mestu je pohađao i školu.
[adsenseyu1]
Po početku rata ovaj oštroumni mladić se, sa nepunih 20 godina, dobrovoljno prijavio da brani domovinu. Sa grupom dobrovoljaca se našao u jedinicama Severozapadnog fronta, gde je zahvaljujući veštom baratanju puškom odmah primećen od strane oficira i upućen na obuku za snajperiste. On je u maju 1942. godine ekspresno završio obuku za snajperistu i odmah poslat na front, gde je za vrlo kratko vreme likvidirao 21 neprijateljskog vojnika.
Početkom jula 1942. godine njegova matična jedinica postaje 117. pešadijski puk koji se nalazio u sastavu 23. pešadijske divizije Crvene armije. Ova divizija je po potrebi bila deo 21. armije Staljingradskog fronta i 65. armije Donskog fronta.
Prema svedočenju s fronta, Maksim je bio jedan od najefikasnijih snajperista Crvene armije za vreme prelomne faze Staljingradska bitke. Pasar je uništio preko 200 neprijateljskih vojnika i oficira u razrušenom lavirintu staljingradskih ulica. Tako je razorno delovao na moral nemačkih vojnika da je za Pasarovu glavu raspisana nagrada od 100 hiljada rajhsmaraka.
Komanda Crvene armije je potom odlučila da ovog čoveka iskoristi da svoje znanje prenese i na novopridošle borce, koji su imali početni talenat za mesto snajperiste. On je u razdoblju između velikih bitaka držao obuku u svom 117. pešadijskom puku, koja je urodila plodom. Naime, samo ovaj puk je u snajperskim delovanjima uništio 775 neprijateljskih meta.
Njegova metoda obuke, kao i taktika upotrebe snajperista u formaciji ranga puka, objavljena je i u vojničkim novinama koje su štampane specijalno za borce 23. pešadijske divizije Crvene armije. Ova divizija je bila jedna od najkvalitetnijih formacija Crvene armije, koja je praktično sve vreme rata bila u neposrednom borbenom dodiru s neprijateljem.
Krajem 1942. godine, u žestokoj borbi s nadmoćnijim nemačkim snagama Pasar je kontuzovan, međutim, nastavlja da se bori bez obzira na povrede. Mesec dana kasnije (22. januara 1943. godine), Pasar sudeluje u operaciji Crvene armije u reonu sela Pesčanka (Staljingradska oblast) gde osigurava potporu pešadijskim jedinicama 117. puka.
U jednom trenutku je streljački stroj puka upao u unakrsnu paljbu ukopanih mitraljeskih odela neprijatelja, koji su bili zamaskirani. Da bi se rasčistila potencijalno vrlo opasna situacija i osigurala dinamika u izvođenju napada, angažovani su snajperisti koje je predvodio Maksim.
Pasar je uspeo da se približi neprijatelju na svega 100 metara udaljenosti, odakle je, sa pogodnog mesta, uništio dve nemačke mitraljeske pozicije s kompletnom njihovom poslugom. Na ovaj način deblokirane su jedinice 117. pešadijskog puka koje se konačno mogle da nastave svoj napad.
Međutim, prilikom likvidacije neprijateljskih mitraljeskih gnezda, došlo je do žestoke razmene vatre gde su Nemci, na poziciji gde se nalazio sovjetski snajperist, koncentrisali gotovo celokupnu vatru svojih jedinica, koje su bile u neposrednom vatrenom dodiru s Pasarom. Delovali su PA flakovi i artiljerija. Tom prilikom je smrtno ranjen i Pasar, koji je ubrzo podlegao povredama.
Čuveni snajperista Crvene armije Maksim Aleksandrovič Pasar sahranjen je u zajedničkoj grobnici palih boraca, čiji spomenik se nalazi na trgu naseljenog mesta Gorodišje u Volgogradskoj oblasti. Kada je poginuo imao je 19 godina.
Odlikovan je visokim vojnim ordenima Crvene armije. Međutim, naredbom predsednika Ruske Federacije V. V. Putina koji je potpisan 16. februara 2010. godine ovaj junak je dobio orden koji mu je svakako pripadao, orden Heroja Ruske Federacije.
Prema zahtevu porodice, orden „Zlatne Zvezde“ je ustupljen Habarovskom muzeju.
Danas njegovo ime nose osnovna škola i Dom kulture koji se nalaze u njegovom rodnom mestu. Jedna od ulica u Volgogradu (Staljingradu) nosi njegovo ime. Na kuću, u kojoj se rodio, postavljena je i memorijalna ploča.
(hr.rbth.com)
