Tajna paravojska borila se protiv formiranja italijanske vlade, a London je u to bio odlično upućen; Da li su špijuni MI-6 tadašnje lekcije primenili u Ukrajini?
Dosijei britanskog ministarstva inostranih poslova sa kojih je nedavno skinuta tajnost, otkrili su uznemirujuće detalje operacije „Gladio“ tokom koje su CIA, MI6 i NATO obučavali i upravljali armijom fašističkih paravojnih jedinica širom Evrope, raspoređujući svoja sredstva da podrivaju političke protivnike.
Dokumenti, kako piše američki portal „Grejzon“, ne samo da bacaju novo svetlo na zaveru, već i sugerišu da su i Britanci znali mnogo više nego što su javno priznali o neviđenim zločinima poput, na primer, pokušaja svrgavanja savezničke italijanske vlade i kidnapovanje i ubistvo njenog vođe.
Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti
Isto tako, otkriva se i kakve je veze sa tim imao nedavno preminuli italijanski predsednik Silvio Berluskoni.
Šta je „Gladio“?
„Gladio“ se, naime, sastojao od konstelacije pozadinskih antikomunističkih partizanskih armija čija je tobožnja misija bila da se odbrane od Crvene armije u slučaju sovjetske invazije.
„U stvarnosti, ove snage su počinile nebrojena nasilna i kriminalna dela kao deo strategije napetosti koja je osmišljena da diskredituje levicu i opravda pritisak na državnu bezbednost“, piše „Grejzon“.
[adsenseyu1]
Vinćenco Vincigera, operativac „Gladija“ koji je 1984. godine osuđen na doživotni zatvor zbog eksplozije automobila-bombe u Italiji u kojoj su ubijena tri policajca, a dvojica su ranjena, otkrio je kako je to funkcionisalo.
„Trebalo je da napadnete civile, žene, decu, nevine ljude van političke arene. Razlog je bio jednostavan, naterati javnost da se obrati državi i zatraži veću sigurnost… Ljudi bi svoju slobodu rado menjali za sigurnost da mogu hodati ulicama, ići u voz ili ući u banku. To je bila politička logika iza bombardovanja koja ostaju nekažnjeni jer država ne može da osudi samu sebe“, naveo je on.
Zavera protiv Moroa
„Grejzon“ navodi, pozivajući se na deklasifikovane dokumente, i kako su tajne operacije delovale da bi recimo sprečile Italijane da izaberu „pogrešne“ vlade, kao na primer vladu levičara Alda Moroa (koji je nastojao da izgradi koaliciju sa socijalistima i demokratskim socijalistima) da preuzme dužnost.
Specijalista za ove mračne operacije Vilijam Harvi, poznat kao „američki Džejms Bond“, poslao je operativce „Gladija“ da pokušaju atentat na Moroa (za koji je predviđeno da namerno propadne) a da napadači tvrde da su naredbodavac bili – komunisti.
[adsenseyu4]
Plan je na kraju prekinut, a Moro je postao premijer bez incidenata i vladao je do juna 1968.
Novoobjavljeni detalji otkrivaju da je u sve bio umešan i London, budući da memorandum Ministarstva inostranih poslova iz februara 1991. o skandalu, odnosno upit tadašnjeg italijanskog predsednika Frančeska Kosiga, sugeriše da je on bio itekako svestan da su baš Britanci bili umešani u ovu zaveru.
Moroa su, zatim 16. marta 1978. kidnapovali levičarske militantne Crvene brigade, pritom ubivši njegovih pet telohranitelja.
„Posle skoro dva meseca u zatočeništvu, kada je postalo jasno da vlada neće ni pregovarati sa Crvenim brigadama niti će osloboditi nekog od svojih zatvorenika u zamenu za Moroa, otmičari su pogubili bivšeg italijanskog premijera. Njegov leš izrešetan mecima ostavljen je u gepeku automobila da istrune, a vlasti da ga pronađu“, piše „Grejzon“.
Bez obzira na to jesu li tačne tadašnje spekulacije da je u sve bio umešan „Gladio“, ovaj portal navodi da deklasifikovani memorandum Forin ofisa iz 1990. godine jasno pokazuje da je London i o ovom slučaju znao mnogo više nego što je to ikada javno obelodanio bilo koji zvaničnik.
„Postoje posredni dokazi da je jedan ili više Moroovih kidnapera u tajnosti bio u kontaktu sa bezbednosnim aparatom u to vreme, i da je ovaj namerno zanemario da prati tragove koji su mogli da dovedu do otmičara i da spasu Morov život“, napisao je tadašnji ambasador Britanije u Italiji Džon Ešton u memorandumu sa koga je skinuta tajnost.
Štaviše, prema rečima britanskog diplomate, predsednički krizni komitet odgovoran za pokušaj spasavanja Moroa bio je deo ozloglašenog P2 – „subverzivne masonske lože“ sastavljene od političkih elita lojalnih „Gladiju“.
Prema njemu P2 je bio samo jedna od mnogih „misterioznih desničarskih snaga“ koje su nastojale „terorizmom i uličnim nasiljem da izazovu represivnu reakciju protiv italijanskih demokratskih institucija“ pod „strategijom napetosti“.
A predsednik italije Frančsko Kosiga nije bio svestan da se infiltrirao u njegov krizni komitet.
U aprilu 1981. godine, sudije u Milanu su upale u vilu Licija Gelija, italijanskog finansijera i samoidentifikovanog fašiste koji je osnovao P2.
Tamo su otkrili spisak od 2.500 članova koji je faktički bio knjiga „Ko je ko“ italijanskih političara, bankara, utvara, finansijera, industrijalaca…A među najistaknutijim članovima bio je tada mladi Silvio Berluskoni.
Tadašnji diplomata priznao je i da postoje posredni dokazi da su SAD podržavale P2. Zapravo, osnivač te organizacije Geli, bio je toliko dobro povezan sa vašingtonskim nacionalnim bezbednosnim i obaveštajnim aparatom, da ga je rimska ispostava CIA-e eksplicitno optužila za uspostavljanje antikomunističke paralelne vlade u Rimu.
Kasnija istraživanja, podseća „Grejzon“, pokazala su i kako je Henri Kisindžer pomogao da se nadgleda regrutovanje 400 visokih italijanskih i NATO oficira za operativce P2 1969.
SAD su bile toliko zahvalne za Gelijevu antikomunističku čistku da su ga učinile počasnim gostom na ceremoniji inauguracije američkih predsednika Džeralda Forda, Džimija Kartera i Ronalda Regana.
Eštonova beleška završava se zaključkom da istina o umešanosti Vašingtona u krvlju poprskane „Godine olova“ u Rimu „verovatno nikada neće biti poznata“.
Potpuni obim britanskog učešća u terorističkim napadima, svrgavanjima vlada, kampanjama destabilizacije i drugim gnusnim kockarstvima pod okriljem operacije „Gladio“, ne samo u Italiji već i širom Evrope – takođe će gotovo sigurno ostati tajna.
Naime, tek 1993. godine javnost je saznala kako su SAD i Britanci poklonili municiju operativcima „Gladija“ da podstiču krvave terorističke akte širom Italije.
Kako je tadašnji predstavnik Itanije u UN Frančesko Fulči rekao svojim prijateljima iz NATO-a na „super-ograničenom“, sastanku 1990.godine, a otkrili deklasifikovani dokumenti, Vašington i London snabdevali su počinioce napada, poput bombardovanja centralne železničke stanice u Bolonji 1980. godine, u kojem je ubijeno 85 ljudi, a ranjeno preko 200.
Oni koji su odgovorni za ove užasne zločine izmicali su pravdi u gotovo svakom slučaju.
„Grejzon“ podseća da je nekoliko glavnih osumnjičenih za masakr u Bolonji, uključujući fašistu i Roberta Fjorea, pobeglo je u London. Britanija je odbila da izruči njega i njegove saučesnike uprkos tome što su u odsustvu osuđeni za nasilne zločine.
Veliko iskustvo britanskih obaveštajaca stečeno u operaciji „Gladio“ otvara, međutim, i pitanja o tada naučenim lekcijama koje je MI6 primenio na trenutne tajne operacije u poprištima sukoba.
„Grejzon“ je, naime, otkrio i da su u novembru 2022. godine, britanski vojni i obaveštajni veterani obučavali su i sponzorisali tajnu partizansku terorističku vojsku u istočnoj Ukrajini da izvrši akte sabotaže na Krimu i drugim većinski ruskim oblastima.
Plan je predviđao obuku ćelija ideološki posvećenih Ukrajinaca da „pucaju, kreću se, komuniciraju, preživljavaju“.
(RT)
Otvorite novu mrežu Truth Social bez cenzure
Pratite tokom 24 sata bez cenzure naše najbolje vesti samo na Vkontakte
