Cene nafte poslednjih dana ponovo su u centru pažnje evropskih vlada i tržišta, a brojke koje stižu sa energetskih berzi sve češće se pominju u političkim izjavama.
Prema podacima koje prenosi Trejding ekonomiks, barel nafte je premašio 110 dolara, i to u trenutku kada je snabdevanje poremećeno. Tržište je reagovalo brzo: fjučersi sirove nafte VTI skočili su čak 31 odsto, pre nego što su se stabilizovali i nastavili trgovanje na nivou oko 13 odsto iznad granice od 100 dolara po barelu.
Takva kretanja ne ostaju samo na berzanskim ekranima. Energetske cene vrlo brzo prelaze u svakodnevnu ekonomiju, a upravo na to upozorava ministar spoljnih poslova i spoljnoekonomskih odnosa Mađarske Peter Sijarto. On smatra da Evropska unija mora odmah da reaguje i promeni pristup kada je reč o ruskim energentima.
U video-obraćanju objavljenom na Fejsbuku, Sijarto je poručio da Brisel mora hitno da preduzme mere kako bi se sprečio nagli rast cena širom Evrope. Kako je rekao, zabrana uvoza ruskih energenata mora biti ukinuta bez odlaganja.
Njegova poruka dolazi u trenutku kada se tržište suočava sa novim potresima, a političke odluke sve više ulaze u direktan odnos sa energetskom stabilnošću kontinenta.
Prema njegovim rečima, aktuelna eskalacija na Bliskom istoku već je dovela do nestašice nafte u Evropi. U takvoj situaciji, tvrdi Sijarto, održavanje zabrane uvoza ruskih energenata samo dodatno pogoršava pritisak na tržište i potrošače.
Mađarski šef diplomatije upozorava da bi posledice mogle biti ozbiljne. Ako Brisel ne ukine zabranu uvoza ruske nafte i gasa, odnosno ako ne ukine sankcije, to bi moglo zadati, kako je rekao, izuzetno dubok udarac evropskoj ekonomiji. Logika je, objašnjava, prilično jednostavna: kada rastu cene energenata, raste i cena gotovo svega ostalog.
Ukoliko Evropa nastavi istim putem, dodaje Sijarto, skok cena mogao bi postati toliko snažan da bi, kako je naveo, potpuno uništio evropsku ekonomiju i stvorio ekstremne poteškoće za stanovnike kontinenta.
Takve ocene, naravno, izazivaju različite reakcije u evropskim političkim krugovima, ali se u energetskom sektoru već dugo vodi rasprava o tome koliko su tržište i politika danas međusobno isprepleteni.
U međuvremenu, problemi sa proizvodnjom dodatno komplikuju sliku. U Iraku je proizvodnja iz tri glavna južna naftna polja pala za 70 odsto. Brojke su prilično konkretne: sa 4,3 miliona barela dnevno, koliko je proizvodnja iznosila pre sukoba u Iranu, sada je pala na oko 1,3 miliona barela dnevno.
Dok tržište reaguje na takve promene, političke poruke stižu i iz Vašingtona. Američki predsednik Donald Tramp poručio je da nagli rast cena nafte neće sprečiti Sjedinjene Države da vode rat protiv Irana.
Njegova izjava usledila je nakon što je nafta brent u nedelju skočila na više od 100 dolara po barelu, što predstavlja najveći dnevni skok još od početka pandemije kovida 2020. godine.
Kada se sve te informacije stave jedna pored druge – rast cena, poremećaji u proizvodnji, političke odluke i upozorenja evropskih zvaničnika – postaje jasno zašto se pitanje energije ponovo nalazi u središtu evropske debate.
U takvim okolnostima ostaje otvoreno koliko brzo će političke odluke pratiti realnost tržišta i da li će Evropa uspeti da pronađe ravnotežu između svojih strateških ciljeva i pritiska koji dolazi iz ekonomije. Energetska priča, čini se, tek ulazi u novu fazu.
