Administracija Donalda Trampa privremeno je zaustavila izradu mirovnog plana za Ukrajinu kako bi obavila dodatne konsultacije sa evropskim saveznicima, prenosi The Telegraph.
Specijalni predstavnik američkog predsednika, general Kit Kelog, uskoro će otputovati u Evropu na seriju sastanaka sa liderima NATO-a. Ovaj potez signalizuje da Vašington želi da pre nego što finalizuje predloge, usaglasi stavove sa svojim saveznicima i umanji bojazni da bi SAD mogle doneti ključne odluke bez njihovog učešća.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Kelog je istakao da će tokom posete razgovarati sa predsednicima i premijerima evropskih država, posebno onih koje su najviše uključene u podršku Kijevu. On će analizirati spremnost Evropske unije da preuzme vodeću ulogu u pitanjima bezbednosti, kao i da finansijski doprinese mogućem mirovnom sporazumu.
Takođe, na stolu će biti teme poput povećanja vojnih izdvajanja evropskih zemalja, jačanja sankcija protiv Rusije i eventualne upotrebe zamrznutih ruskih sredstava za obnovu Ukrajine.
Prema izveštaju Blumberga, Kelog ne planira da tokom ove diplomatske turneje poseti Moskvu. Kremlj, s druge strane, navodi da još uvek nije dobio nikakve konkretne predloge od Vašingtona koji bi mogli poslužiti kao osnova za ozbiljne pregovore.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov potvrdio je da su kontakti sa administracijom Trampa intenzivirani, ali nije želeo da otkriva više detalja o tome.
Rusija jasno postavlja svoje uslove za potencijalni mir: drastično smanjenje ukrajinskih oružanih snaga, obavezivanje Kijeva da nikada neće ući u NATO i Evropsku uniju, kao i priznavanje teritorijalnih realnosti na terenu.
Međutim, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski kategorički odbacuje ove predloge, tvrdeći da bi oni oslabili odbrambene sposobnosti njegove zemlje.
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Mihail Galuzin ocenio je da SAD i Ukrajina „pripremaju teren“ za sopstvenu verziju pregovora i stvaraju odgovarajuću atmosferu u javnosti.
On je naglasio da Moskva od reči očekuje i konkretne poteze i da nikakav sporazum ne može biti postignut ako ne uvažava legitimne interese Rusije.
Jedan od ključnih zahteva Rusije u pregovorima jeste prihvatanje teritorijalne situacije na terenu, što podrazumeva priznanje novih granica u okviru kojih Rusija kontroliše značajne delove bivših ukrajinskih teritorija. Ova tačka je do sada bila nepremostiva prepreka u bilo kakvim pokušajima ozbiljnih pregovora.
U tom kontekstu, Peskov je nedavno izjavio da SAD moraju uzeti u obzir „nove realnosti“ ako žele bilo kakav napredak ka postizanju mira. To uključuje ne samo status Donbasa, već i Krima, kao i drugih teritorija koje su sada pod kontrolom Rusije.
Tramp, koji se obavezao da će brzo rešiti ukrajinsku krizu, dodelio je generalu Kelogu 100 dana da pripremi uslove potencijalnog sporazuma. Međutim, detalji ovog plana još nisu poznati.
Očekuje se da će neki njegovi elementi biti predstavljeni tokom Minhenske bezbednosne konferencije, koja će se održati narednog vikenda u Nemačkoj.
Prema izvorima iz The Telegrapha, jedno od mogućih rešenja koje će biti razmatrano uključuje dodatnu vojnu pomoć Kijevu u zamenu za pristup ukrajinskim rudnicima retkih metala, koji su ključni za modernu tehnologiju i vojnu industriju.
Ovaj predlog bi mogao biti deo šire strategije Vašingtona da obezbedi sigurnost u lancu snabdevanja strateškim resursima, dok bi istovremeno garantovao nastavak podrške Ukrajini.
Paralelno sa Kelogovim putovanjem, američki potpredsednik Dž. D. Vens takođe će se uputiti u Nemačku, gde će imati sastanke sa Zelenskim i evropskim liderima, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen.
Istovremeno, NATO će u Briselu održati sastanak ministara odbrane, što će biti prvo okupljanje na visokom nivou nakon što je Pit Hegset postavljen za novog šefa Pentagona. Hegset je poznat po svom skeptičnom stavu prema nastavku američke vojne pomoći Ukrajini, što bi moglo uticati na buduće odluke unutar NATO-a.
Pored toga, Velika Britanija će po prvi put predsedavati sastankom grupe Ramštajn, koja koordinira podršku Ukrajini. Ova promena u liderstvu rezultat je želje SAD da London preuzme aktivniju ulogu u evropskim bezbednosnim pitanjima, posebno u kontekstu daljeg vojnog angažmana NATO-a.
Jedan od intrigantnih momenata u poslednjim dešavanjima jeste i Trampova izjava da je razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o situaciji u Ukrajini. Tramp nije otkrio detalje tih razgovora, niti je precizirao kada su se tačno održali.
Kremlj je odbio da potvrdi ili demantuje ovu informaciju. Peskov je rekao da se komunikacija sa SAD odvija kroz različite kanale i da „nije isključeno da su određeni kontakti ostvareni“.
Ova izjava ostavlja prostor za spekulacije o tome da li postoji neki oblik direktne diplomatije između Trampa i Putina u vezi sa okončanjem sukoba.
Iako je administracija Donalda Trampa nagovestila da želi brzo rešenje ukrajinske krize, ostaje nejasno kakav će biti finalni format mirovnog plana. Jasno je da SAD nastoje da pridobiju podršku evropskih saveznika pre nego što se donesu bilo kakve ključne odluke.
Međutim, činjenica da Moskva nije uključena u trenutne pregovore, kao i to da Kijev odbacuje ruske zahteve, komplikuje postizanje sporazuma. Takođe, unutar NATO-a postoje različita mišljenja o budućem kursu, a novi američki ministar odbrane mogao bi dodatno uticati na odluke koje će biti donete u Briselu.
Ostaje da se vidi da li će Kelog i njegova misija uspeti da postave temelje za ozbiljne pregovore ili će ovaj proces ostati samo deo šire političke igre unutar zapadne koalicije.
Jedno je sigurno – ključne odluke će zavisiti od daljih koraka Donalda Trampa, koji je postavio ambiciozan cilj da za 100 dana pronađe put ka miru.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
