Vest o prebacivanju ruskog raketnog sistema S-400 i Pancir-S u Srbiju preneli su u udarnim terminima svi ruski mediji.
Vojni eksperti u Moskvi ocenjuju da to pre svega govori o poverenju između dve armije i dve države, ali i da je to važan politički znak. Oni podsećaju da je ovo prvi put da ruski sistemi učestvuju na vojnim vežbama u inostranstvu, a posle manevara biće vraćeni u Rusiju, preneo je Sputnjik.
[adsenseyu1]
Podseća se da su srpski raketaši u septembru prošli u Rusiji prvu fazu obuke sa savremenim sistemima kakvi su S-400 i Pancir S-1, koje Vojska Srbije za sada nema u svom naoružanju, što je za američki list „Nešenel interest“ bio znak da se zapita da li je Srbija sledeća zemlja koja će kupiti ruski sistem S-400 i da li su vežbe „Slovenski štit“ deo „velike igre“ Beograda, koji optužuje da se igra i sa Rusijom i sa Zapadom, u pokušaju da nabavi najbolje oružje za svoju vojsku.
„Demonstracija naših sistema S-400 i Pancir-S tokom vežbi koje će se održavati na teritoriji Srbije pomoći će Srbima da se odluče i izaberu koji im sistem protivvazdušne odbrane odgovara, da se upoznaju sa radom naših sistema PVO, s obzirom da srpska vojska u službi i dalje ima neko oružje sovjetske proizvodnje. Naravno, oni se u osnovi razlikuju od onoga što sada proizvodi Rusija. Savremeni ruski sistemi su mnogo bolji od onih sistema koji su tada napravljeni u Sovjetskom Savezu. S druge strane, Srbima je jasno da imaju pravo da sami odlučuju o pitanju organizacije protivvazdušne odbrane, a istovremeno mogu da biraju od onog šta će Rusija ili neka druga država da im ponudi, kako bi mogli da izgrade, u najmanju ruku, ešalonski sistem protivvazdušne odbrane. Kombinacija sistema S-400 i ’Buk M2‘, koji su u izvoznoj varijanti sistemi srednjeg dometa, kao i sistemi kraćeg dometa ’Tor M2‘ i ’Pancir-S‘, omogućili bi da se nad teritorijom Republike Srbije uspostavi potpuno neprobojni štit za sredstva vazdušnih napada“, kaže za Sputnjik vojni ekspert Aleksej Leonkov.
[adsenseyu4]
Ruski ekspert podseća da je Srbija vojno neutralna zemlja i da je njeno pravo briga o sopstvenom suverenitetu.
„Pre svega, sistem S-400 nije ofanzivnog, već odbrambenog karaktera, pa samim tim svaka zemlja, uključujući i vojno neutralnu, može da se pobrine za sopstveni suverenitet i da nabavlja sisteme tog tipa od koga god ona to hoće. Drugo, Srbija je nedavno pokazala interesovanje za naš sistem PVO i čak se letos u medijima vodila diskusija o tome kakvo oružje Srbija može da kupi od Rusije. Jasno je da ta informacija, s jedne strane, i nije izazvala burne reakcije od strane Evrope. Svi znaju da je Srbija 1999. godine bila izložena masovnim vazdušnim napadima taktičke avijacije od strane NATO-a i krstarećim raketama, koje su praktično u potpunosti uništile i civilnu infrastrukturu. Bile su srušene fabrike i mostovi preko reke Dunav, svi se sećaju te operacije, a naročito Srbija. Tada su malobrojni sistemi PVO srpske armije koliko su mogli odbijali te napade, a poznato je da protivničke snage nisu bile ravnopravne. Zbog toga se Srbija trudi da ne ulazi ni u kakve blokove, zato što postoji sećanje na to šta je sa njom uradio blok NATO-a, na čelu sa SAD. Mnogi Srbi su u tim napadima izgubili bližnje, bilo da su to bili vojnici ili civili. Zbog toga je sve ovo što se dešava logičan korak srpske PVO, a posebno u vezi sa tim što je Crna Gora nedavno ušla u NATO i kupuje vojne proizvode od Severnoatlantske alijanse“, kaže Leonkov.
Imajući u vidu karakteristike ruskih sistema S-400 i Pancir S, ekspert dodaje da to izaziva neku vrstu alergije u NATO krugovima.
„Činjenica da su u Srbiju stigli naši sistemi S-400 i ’Pancir-S‘, a to su sistemi protivvazdušne odbrane koji omogućavaju otkrivanje vazdušnih napada na prilično velikoj udaljenosti, to svakako izaziva neku vrstu alergije, posebno nakon što je S-400 kupila Turska, članica NATO-a, kao i Grčka, koja je nabavila slične sisteme — S-300. Sve je to reakcija političara i to potiče od SAD, koje nisu zainteresovane da neke zemlje sveta dobiju dovoljno pouzdan štit od sredstava vazdušnog napada, zato što ta sredstva za vazdušni napad predstavljaju njihovu osnovu vojne doktrine o korišćenju konvencionalnog oružja“, kaže Leonkov.
Napredni sistem S-400 je jedan od najsavršenijih PVO sistema u svetu otkriva ciljeve na udaljenosti do 600 kilometara, a uništava ih na daljini do 400 kilometara. Ukoliko bi ga Srbija nabavilam, što mnogi priželjkuju, on bi bio u stanju da potpuno zaštiti našu zemlju, ističe Sputnjik.
Međutim, nabavka S-300 ili S-400 zavisi od budžeta koji je zemlja spremna da potroši. To su prilično skupi sistemi daljeg dometa, pa su optimalno rešenje za jačanje protivvazdušne odbrane Srbije sistemi kratkog i srednjeg dometa: „Pancir“, „Buk“ i „Tor“.
(Sputnik)
[adsenseyu1]
