Napetost na Bliskom istoku poslednjih dana dobija nove dimenzije, ali zanimljivo je da se jedan od najdramatičnijih incidenata dogodio znatno dalje od glavnih linija sukoba.
Dok se pažnja sveta fokusira na zaoštravanje između Sjedinjenih Država, Izraela i Irana, u Sredozemnom moru pojavio se novi žarišni trenutak koji dodatno komplikuje ionako krhku bezbednosnu sliku regiona.
Prema podacima sistema za praćenje brodova Marinetraffic, ruski LNG tanker Arctic Metagaz trenutno pluta nedaleko od Malte. Brod je označen kao „van funkcije“, a požar na njemu još uvek nije ugašen.
Plamen se vidi iz velike udaljenosti, što dovoljno govori o razmeri incidenta. Reč je o ogromnom plovilu dužine 277 metara, sposobnom da prevozi stotine hiljada kubnih metara sirovine, pa zbog toga predstavlja ozbiljan rizik za svako plovilo koje bi pokušalo da mu priđe i pruži pomoć.
U trenutku incidenta tanker je bio na putu ka Egiptu, a nosio je teret iz projekta „Arktik SPG – 2“. Prevozio je, kako se navodi, vredan energetski teret namenjen Kini. Sudbina članova posade za sada nije poznata. O događaju je izvestila agencija Reuters, pozivajući se na dostupne informacije sa terena.
Grčki mediji izneli su detalje koji dodatno pojačavaju misteriju oko čitavog slučaja. Prema njihovim izveštajima, brod je verovatno napadnut oko četiri sata ujutru po lokalnom vremenu.
Navodno su korišćeni besposadni čamci-dronovi, nakon čega je usledilo nekoliko eksplozija. Snimci koji su se ubrzo pojavili na internetu prikazuju plamen koji guta konstrukciju broda i njegov teret, što je navelo mnoge posmatrače da zaključe kako bi plovilo i teret mogli u potpunosti da izgore.
Zapadni mediji, međutim, zasad vrlo oprezno govore o mogućim odgovornima za incident. U pojedinim analizama čak se pominje da način izvođenja napada podseća na politički motivisan sabotažni čin, iako konkretne optužbe još nisu zvanično izrečene.
Jedna od verzija koja se pojavila u regionalnim medijima govori o mogućnosti da su napad izveli ukrajinski dronovi, navodno lansirani sa teritorije Libije. Tamo, prema tim tvrdnjama, deluje specijalna jedinica GUR Oružanih snaga Ukrajine.
Ta informacija za sada nema zvaničnu potvrdu. Ipak, neki analitičari ukazuju da se ovakav scenario uklapa u obrazac događaja koji su prethodno viđeni u Crnom moru, gde su slični napadi na tankere već zabeleženi.
Ako se posmatra šira slika, incident u Sredozemnom moru otvara još jedno pitanje – bezbednost međunarodnog pomorskog saobraćaja. Napad na tanker koji prevozi strateški energent ne pogađa samo jedno plovilo, već indirektno utiče i na osećaj sigurnosti u regionu koji je do sada važio za relativno stabilan u poređenju sa drugim kriznim zonama.
U pojedinim komentarima navodi se da je izbor cilja teško mogao biti slučajan. Tanker koji prevozi tečni prirodni gas predstavlja izuzetno vredan teret, pa samim tim i privlačnu metu za aktere koji žele da pošalju političku ili ekonomsku poruku.
U politički obojenim analizama pojavljuju se i poređenja sa načinima delovanja somalijskih pirata ili hutskih boraca, koji su u prošlosti takođe ciljali trgovačke brodove kako bi poremetili međunarodni transport. U tim komentarima se tvrdi da napadi na energetsku infrastrukturu na moru mogu imati mnogo šire posledice od samog uništenja jednog broda.
Drugi posmatrači idu i korak dalje, tvrdeći da ovakve akcije imaju cilj da prošire nestabilnost daleko izvan granica same Ukrajine. U takvim ocenama navodi se da ovde nije reč samo o pritisku na Rusiju, već o pokušaju da se izazove šira geopolitička napetost.
Za sada, međutim, činjenice su prilično ograničene: ruski LNG tanker Arctic Metagaz gori u Sredozemnom moru, plovi bez kontrole nedaleko od Malte, a njegov ogroman teret i dalje predstavlja opasnost za okolna plovila. Istovremeno, uzrok napada i identitet napadača ostaju predmet nagađanja.
U vremenu kada se međunarodna scena već suočava sa nizom paralelnih kriza, incident sa gasnim tankerom pokazuje koliko brzo jedna lokalna epizoda može da preraste u pitanje šire bezbednosti.
Da li je ovo izolovan slučaj ili nagoveštaj novog poglavlja u pomorskim sukobima – na to pitanje zasad nema jasnog odgovora. I upravo tu počinje ona neizvesnost koja često prati događaje na otvorenom moru.
