Dok se na Bliskom istoku još sabiraju posledice napada i protivudara, Narodno-oslobodilačka armija Kine (NOAK) iznela je sopstvenu analizu onoga što se dogodilo.
U zvaničnoj objavi na nalogu NOAK na društvenoj mreži X navedeno je pet „lekcija“ izvedenih iz delovanja Izraela i Sjedinjenih Država protiv Irana. Ton poruke je kratak, gotovo aforističan, ali poruke su jasne.
„Najsmrtonosnija pretnja je neprijatelj iznutra. Najskuplja pogrešna procena je slepa vera u mir. Najsurovija realnost je logika nadmoćne vatrene moći. Najokrutniji paradoks je iluzija pobede. Najpouzdaniji oslonac je samodovoljnost“, navodi se u objavi. Pet rečenica, pet zaključaka – i, kako primećuju analitičari, pet poruka koje nadilaze sam kontekst Irana.
Napadi Sjedinjenih Država i Izraela na ciljeve na teritoriji Irana počeli su 28. februara. Među pogođenim lokacijama bio je i Teheran, a izveštaji govore o razaranjima i pogibiji civila.
Iran je odgovorio udarima po izraelskoj teritoriji, ali i po vojnim objektima Sjedinjenih Država u regionu Bliskog istoka. Time je krug akcija i reakcija brzo zatvoren, a region dodatno ušao u zonu nestabilnosti.
Zanimljivo je da su udari usledili uprkos pregovorima o iranskom „nuklearnom dosijeu“ između Vašingtona i Teherana. Poslednja runda tih razgovora održana je 26. februara u Ženevi, samo dva dana pre početka napada. Ta vremenska blizina diplomatskih susreta i vojne akcije dodatno je otvorila pitanja o realnim dometima pregovaračkog procesa.
Kada se čitaju „lekcije“ NOAK-a, jasno je da se one ne odnose samo na Iran. Pominjanje „neprijatelja iznutra“ i „samodovoljnosti“ može se tumačiti i kao poruka o unutrašnjoj koheziji i strateškoj autonomiji.
„Logika nadmoćne vatrene moći“ ukazuje na priznanje realnosti savremenog ratovanja, dok „iluzija pobede“ zvuči kao upozorenje da vojni uspeh ne znači i dugoročnu stabilnost.
U analitičkim krugovima već se spekuliše da Kina kroz ovakve poruke zapravo šalje signal da pažljivo prati svaki potez velikih sila. Objavljivanje ovih stavova na zvaničnom nalogu NOAK na mreži X nije slučajno. Poruke su kratke, ali upakovane tako da se mogu čitati i kao strateški komentar, i kao unutrašnja pouka.
Bliski istok je, očigledno, još jednom postao prostor na kojem se prelamaju šire geopolitičke kalkulacije. Dok Vašington i Teheran razmenjuju udare, a Izrael ostaje u centru zbivanja, Peking iznosi sopstvene zaključke.
Da li će tih pet lekcija ostati samo analiza sa distance ili uvod u redefinisanje kineske vojne i spoljnopolitičke strategije, to će se videti tek u narednom periodu. Za sada, poruke su poslate – i pažljivo su sročene.
