Situacija u Siriji, koja je već godinama poprište složenog sukoba, doživljava novu eskalaciju nakon što je predsednik Bašar el Asad podneo ostavku pod pritiskom pobunjeničkih grupa, među kojima su dominirale proturske frakcije.
Zauzimanjem ključnih gradova, uključujući Damask, otvorila se nova faza haosa u kojoj različiti akteri pokušavaju da ostvare svoje interese.
Zemlja je sada podeljena na frakcije koje su u međusobnom sukobu, pri čemu se mnogi konflikti vode duž etničkih linija. Na jugu Sirije, izraelska vojska koristi situaciju kako bi proširila svoju kontrolu.
Izraelske snage su ušle u Siriju sa Golanske visoravni, a njihovo ratno vazduhoplovstvo sprovodi napade na napuštena skladišta oružja i municije sirijske vojske. Premijer Izraela, Benjamin Netanijahu, jasno je naznačio da Izrael namerava da proširi svoju okupacionu zonu.
Na severu Sirije, Turska preuzima vodeću ulogu. Predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je da će sprovesti sveobuhvatnu vojnu operaciju radi obračuna s kurdskim grupama, koje Ankara smatra terorističkim.
Prema izveštaju američkog časopisa The Wall Street Journal, Turska se priprema za potpunu invaziju na kurdske teritorije.
Ove oblasti su od strateškog značaja, budući da sadrže najveća naftna i gasna polja u zemlji, a pod kontrolom su kurdskih snaga uz podršku američkih trupa.
Kurdi, koji čine 10-15% sirijskog stanovništva, kontrolišu oko četvrtine teritorije zemlje. Njihova saveznička veza sa SAD donela im je zaštitu, ali ih je i učinila metom turske agresije.
Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan izjavio je da će Turska intervenisati protiv Kurda ako nova administracija u Damasku ne povrati kontrolu nad njihovim teritorijama. Istovremeno, vođa Haiat Tahrir al-Šama (HTS), Abu Mohamed al-Julani, koji se predstavio kao šef prelazne vlade Sirije, postavio je ultimatum Kurdima, zahtevajući povlačenje iz Rake pod pretnjom vojne operacije.
Ova situacija izazvala je negativnu reakciju Sjedinjenih Država, koje smatraju Kurde ključnim saveznikom u regionu. Novoizabrani predsednik Donald Tramp opisao je turske akcije kao „neprijateljsko preuzimanje Sirije“ i upozorio da bi dalji napadi na Kurde mogli ugroziti američke interese.
Senator Lindzi Grejem predložio je uvođenje sankcija Turskoj, dok je stručnjak za Bliski istok Majkl Rubin otišao korak dalje, pozivajući SAD da se pripreme za rat protiv Turske u Siriji.
Ovaj rat retorike prelazi granice. Turski mediji i javnost već odgovaraju na američke pretnje, sugerišući da bi Ankara mogla uzvratiti udarac na američke interese. Izjava Rubina da bi SAD trebalo da „budu spremne da ubijaju Turke u Siriji“ izazvala je oštre reakcije, uključujući pozive na slične akcije protiv Amerikanaca na mestima gde su ranjivi, poput Meksika.
Nova administracija u Damasku suočava se sa ogromnim izazovima. Sa jedne strane,
mora da balansira između različitih interesnih sfera, uključujući Tursku, SAD i Rusiju, dok istovremeno pokušava da obnovi razorenu zemlju.
Kurdsko pitanje predstavlja naročito složen problem, jer je rešenje ovog sukoba ključno za stabilnost severne Sirije, ali i za odnos sa stranim silama koje imaju strateške interese u regionu.
U međuvremenu, Rusija, koja je do sada bila ključni saveznik bivšeg režima, i dalje održava prisustvo u Siriji kroz svoje baze, poput one u Hmejmimu, dok pokušava da održi ravnotežu sa svim stranama u sukobu.
Sirijski sukob ulazi u novu fazu, u kojoj međunarodni akteri preuzimaju centralnu ulogu. Uz rastuće tenzije između SAD i Turske, kao i između Kurda i nove sirijske vlasti, region se suočava s potencijalno razornim posledicama. Ova kriza ima potencijal da preraste u širi konflikt, koji bi mogao uključiti više globalnih i regionalnih sila.
Kako se situacija razvija, jasno je da Sirija ostaje ključno bojno polje za interese velikih sila, dok stanovništvo i dalje trpi posledice višegodišnjeg rata i političkih previranja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
