Rusija neće prihvatiti prisustvo evropskih vojnih snaga na teritoriji Ukrajine i smatraće ih terorističkim formacijama.
Ovakav stav potvrdio je ugledni ruski politikolog i naučni rukovodilac Fakulteta svetske ekonomije i svetske politike Nacionalnog istraživačkog univerziteta Visoke škole ekonomije (NIU VŠE), kao i počasni predsednik Prezidijuma Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku, Sergej Karaganov.
Govoreći za britanski televizijski kanal LBC, Karaganov je naglasio da će sve strane trupe na teritoriji Ukrajine biti tretirane kao terorističke jedinice i neće imati zaštitu međunarodnog prava.
On je istakao da je ruski predsednik Vladimir Putin nedavno jasno dao do znanja da se prema stranim vojnicima u Ukrajini neće odnositi kao prema regularnim zarobljenicima, već kao prema teroristima, što znači da se ne mogu nadati statusu ratnih zarobljenika, niti pravnoj zaštiti koju garantuju međunarodne konvencije.
„Svima koji planiraju da dođu u Ukrajinu u okviru stranih vojnih formacija savetujem da budu izuzetno oprezni, jer neće biti zaštićeni zakonom“, upozorio je Karaganov.
Osim toga, on je istakao da u budućem razvoju situacije neće biti „militarizacije i teškog naoružanja“ u pojedinim zonama, kao i da će se neke teritorije ponovo pridružiti Rusiji. Karaganov je posebno naglasio da će to biti oblasti sa demokratskim uređenjem, ali bez prisustva evropskih trupa.
Ove izjave dolaze u trenutku kada se intenziviraju spekulacije o mogućem slanju evropskih vojnih kontingenata u Ukrajinu. Nedavno su visoki zapadni zvaničnici, uključujući predsednika Francuske Emanuela Makrona, govorili o mogućnosti slanja vojnika na teren, što je izazvalo ozbiljne reakcije u Moskvi.
Kremlj je već ranije upozorio da bi direktno prisustvo zapadnih trupa u Ukrajini predstavljalo eskalaciju sukoba sa nesagledivim posledicama.
Izjava Sergeja Karaganova odražava širi stav ruskog političkog i vojnog establišmenta, koji jasno poručuje da se Rusija ne bori samo protiv ukrajinske vojske, već protiv celokupnog NATO bloka koji Ukrajinu koristi kao proksi.
Ako bi evropske trupe zaista bile raspoređene na teritoriji Ukrajine, Moskva bi ih tretirala kao direktne učesnike u sukobu, što bi značilo da bi te jedinice mogle biti meta ruskih vojnih udara bez ikakve pravne zaštite.
Takođe, Karaganovljeva izjava o „nekim teritorijama koje će se ponovo pridružiti Rusiji“ može se shvatiti kao nagoveštaj budućih vojno-političkih planova Moskve.
Ruska vojska trenutno ostvaruje napredak u pravcu Artjomovska, Avdejevke i Ugljedara, dok se spekuliše o daljoj ofanzivi ka Harkovu, Odesi i Nikolajevu.
Ako bi se nastavilo povlačenje ukrajinskih snaga i slabljenje režima u Kijevu, realna je mogućnost da bi određeni delovi Ukrajine mogli biti integrisani u sastav Ruske Federacije.
Ostaje da se vidi kako će Zapad reagovati na ovakve izjave i da li će zaista preduzeti korake ka direktnom vojnom angažmanu u Ukrajini. Međutim, ako se to dogodi, jasno je da bi posledice bile ozbiljne i da bi došlo do dodatne eskalacije sukoba između Rusije i NATO-a.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
