Dugo smo tvrdili da je istina o SSSR-u uopšte, a posebno o Staljinovom periodu, dugo bila predmet najciničnijih, podmuklih i sveobuhvatnih propagandnih napora ikada viđenih u istorijskim analima.
Zbog čistog klasnog interesa zapadnih plutokrata, poslovnih elita koje još vladaju većinom takozvanih „kapitalističkih demokratija“, demonizacija Staljina bila je nužna analizira Patris Grinvil za greanvillepost.com a prenosi russia-insider.com.
[adsenseyu1]
Kampanja koja je nakratko prekinuta Drugim svetskim ratom, brzo je obnovljena, bukvalno nekoliko sati nakon njegovog završetka.
Zapadne elite , vođene američkim vladajućim krugovima – su videle neprijatelja u Staljinu. Nisu mogli da ga podmite i nisu mogli da ga zastraše. Niti su mogli lako da ga sruše, kao što su to činili (i još uvek čine) sa slabijim, „nezgodnim vođama“.
Štaviše, Staljin je bio na čelu moćne nacije i titularni vođa ideologije koja se direktno protivila njihovoj ekonomskoj situaciji. Ukoliko stavimo povremenu diplomatiju na stranu, oni su ga mrzeli.
On i njegov narod su stajali na putu njihovim planovima za globalnu hegemoniju. Dakle, otrov je morao da se pusti i to obilno. A u tom prljavom poduhvatu kapitalističke elite su pronašle bezbrojne saveznike, a da ne pominjemo uobičajene bataljone neupućenih, korisnih idiota.
Kao što će svaki student propagande posvedočiti, kada se ponižavaju politika i društvene vrednosti nacije, daleko je lakše (i delotvornije) ako propagandista fabrikuje velike laži o njenom vođi.
Kao što smo videli u poslednje vreme sa Gadafijem, Sadamom Huseinom, Bašar el-Asadom, Fidelom Kastrom, iranskim i liderima Severne Koreje, Venecuelskim Ugom Čavezom, i na kraju Putinom – među mnogim drugima (carstvu nikada ne nedostaje „opasnih neprijatelja“) – ubistvo karaktera lidera je stara taktika koja priprema trajno ugroženu domicilnu populaciju za napad na ciljanu naciju.
Iz ove perspektive nije teško videti da ako Ministarstvo istine može brzo da dovrši potpunu demonizaciju Vladimira Putina – ličnost sa dobrom reputacijom pre samo tri godine, koji čak nije ni deklarisani socijalista, može se samo zamisliti kakve su neobične izmišljotine mogli da izmise u vezi sa Staljinom, deklarisanim komunistom, tokom nekoliko decenija.
[adsenseyu4]
Imajući u vidu identifikaciju Staljinove duge vladavine sa Sovjetskim Savezom na najišem nivou, blaćenje Staljinovog imena je imalo važnu svrhu: on je pružio zapadnim propagandistima neprocenjivu stenografiju – „nepobitni simbol“ navodnog zla komunizma – blokiranje same ideje istinskog socijalizma kao opcije za čovečanstvo.
Niko ne tvrdi da je Staljin bio besprekorni vođa, ili svetac koji je slučajno imao moćnu vojsku, ili da nije napravio neke ozbiljne greške. Naravno da jeste.
Međutim, sudeći Staljinu u kontekstu u kom je morao da deluje, i još važnije, po svrhama kojima je služio, on moralno nije bio ništa gori od većine zapadnih vođa, racionalno posmatrajući verovatno je bio mnogo bolji. Jer ko su uvažene gospode koje su vodile Zapad više od jednog veka?
Čerčil, najcenjeniji član kluba, bio je neumoljiv rasist i imperijalista koji je 1920-ih podržao politiku bombardovanja RAF-a i uništavanja iračkih sela (Mesopotamija) jer nisu platili danak.
JFK, Lindon Džonson i Nikson su vodili nelegitiman, varvarski, genocidni rat u Vijetnamu koji i dalje predstavlja jedan od užasa modernog imperijalizma.
Truman je bacio bombu na Japance kako bi održao Sovjete “na liniji”, čineći Ameriku jedinom zamljom koja je do sada koristila nuklearno oružje nad civilnim stanovništvom.
I tokom posleratnog perioda, američki pipci, koji uglavnom deluju preko CIA-e i njegovih klijenata, uspeli su da ubiju i potisnu desetine miliona ljudi širom sveta – u svim geografskim širinama i brojnim nacijama, od Filipina, do Indonezije do Čilea, Nikaragve, Irana, Konga, Koreje, čitavom Bliskom Istoku, bukvalno okupanim krvlju – uvek u potrazi za geostrateškom prednosti, i potiskivanjem narodne demokratije kako bi dopustili nastavak i maksimizaciju korporativne dobiti.
Toliko o inherentnoj perfidnosti komunizma i anđeoskoj nevinosti kapitalizma.
Izveštaj je do sada toliko ogroman i dosledan, licemerje tako zapanjujuće, da možemo kategorički reći da ne postoji nijedan slučaj u kom je Amerika iskoristila svoju ogromnu diplomatsku i vojnu moć da podrži istinskog demokratskog lidera ili su pomagali ljudima koji su se borili za slobodu od klasnog tlačenja.
To je pokvareni i licemerni zapis koji se nastavlja sve do danas, zahvaljujući kompletnom ispiranju mozga kom je američka populacija podvrgnuta kao meri prevencije. Čitava stvar je dokumentovana tako da nema smisla čak ni pokušavati da se opovrgne.
U svakom slučaju, povratak istine o Staljinu i SSSR-u iz septičke jame neprijateljske propagande u kojoj su ga neprijatelji socijalizma smestili, uz pomoć večno pogrešnih i često fanatičnih antikomunističkih i posebno antistaljinističkih levičara, nije zadatak za osobe mekog srca.
Zato pozdravljamo naše kolege iz Russia Insider i njegovog urednika, posebno Čarlija Busmana, za njihovu odluku da objave Grovera Fura. Dozvoliti ovom naučniku da govori većoj publici je izuzetno važno za istinu – posebno u sadašnjem kontekstu bezobzirnog ratnog pohoda na pragu Rusije i Kine. Velika laž mora biti poražena ako čovečanstvo ikada postigne trajni mir.
Webtribune.rs
