EPS je konačno krenuo u zatvaranje dve najstarije termoelektrane, „Kolubare A“ i „Morave“. Raspisan je tender za idejno rešenje za konzervaciju i procenu uticaja na životnu sredinu.
I struka i nadležni su saglasni da je smanjenje proizvodnje struje iz uglja obaveza na evropskom putu, ali uz očuvanje stabilnog snabdevanja.
Najstarija termoelektrana, „Kolubara A“, ima snagu 271 megavat. Izgrađena je pre gotovo sedam decenija u okviru rudarskog basena Kolubara.
„Morava“ u Svilajncu, manje je snage, ali sa mogućnošću da sagoreva različite vrste uglja i u pogonu je više od pola veka.
Tender je početak njihovog gašenja.
„Analize predstavljaju samo prvi korak u jednom dugom procesu i treba da nam pokažu, sa jedne strane, na koji način i koje aktivnosti treba da sprovedemo da bismo sproveli konzervaciju vitalnih delova postrojenja“, kaže izvpšni direktor za investicije i razvoj u EPS-u Aleksandar Jakovljević.
Objašnjava da, sa druge strane, analize treba da pokažu koje su mogućnosti da se postojeće lokacije iskoriste.
„U tom smislu EPS već radi na pripremi investiciono tehničke dokumentacije da se na lokacijama termoelektrana `Kolubara` i `Morava` izgrade solarne elektrane“, objašnjava Jakovljević.
Tim aktivnostima Srbija ispunjava obaveze iz Pariskog sporazuma i usklađuje sa zahtevima EU o smanjenju sve skuplje proizvodnje električne energije iz uglja i plaćanju taksi za zagađenje.
Smanjivanje emisija štetnih gasova
Stručnjak Saveza energetičara Željko Marković kaže da su zbog preuzetih obaveza za smanjenje emisija šetenih gasova ugrađivani prečišćivači gasova i sistemi za odsuporavanje.
„Za one elektrane za koje to nije isplativo smo izabrali tzv. ‘optaut’ mehanizam. Taj ‘optaut’ mehanizam znači da ćemo imati 20.000 sati rada za te elektrane do 2023. godine“, rekao je Marković.
Objašnjava da je „optaut“ izabran za „Kolubaru“ i za termoelektranu „Morava“. Marković je pojasnio da će, zato što im je istakao rok, te termoelektrane biti konzervirane.
Program menadžer za energetiku u Misiji EU u Srbiji Gligo Vuković objašnjava da je to prva mera koju koristi EU u cilju postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine, ali i smanjenje emisije štetnih gasova za 55 odsto do 2030. godine.
„S tim u vezi potpuno je nekompatibilno imati intezivnu upotrebu uglja u ovakvim okolnostima. Srbija je u tom smislu donela odluku da do 2030. procenat električne energije iz obnovljivih izvora ne bude manji od 45 odsto i da bude bude klimatski neutralna do 2050. godine“, istakao je Vuković.
Termoelektrane u statusu rezerve
Konzervacija je rešenje za termolektrane kojima je prošao radni vek i daje im „status rezerve“ u elektroenergetskom sistemu.
Željko Marković pojašnjava da, kada su termoelektrane konzervisane, one ne rade.
„Ako ulaze u sistem strateške rezerve, onda takva elektrana ne radi i ne proizvodi, ali je spremna da uđe brzo u proizvodnju kada imamo problem sa nestašicom električne energije“, naglašava stručnjak iz Saveza energetičara.
Gligo Vuković napominje da energetskom sektoru ništa se ne može desiti preko noći.
„Sve te investicije u nove objekte, ali istovremeno i gašenje nekih starih objekata zahtevaju vreme“, kaže Vuković.
Navodi da se upravo investiranjem u nove izvore obnovljive energije može zameniti proizvodnja iz termoelektrana na fosilna goriva, koje će biti ugašene.
„Na taj način ćemo da održimo energetski bilans i održaćemo stabilan sistem“, istakao je Vuković.
A da je tako, potvrdila je i poslednja energetska kriza. I pojedine članice EU koje su se odrekle ili najavile smanjenje upotrebe uglja, zbog nestašica i skupog uvoza struje, ugašene termoblokove ponovo su vraćale u pogon.
(RTS)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
