Ukoliko roditelj ne želi da vakciniše dete, čak i kada je od strane profesionalca medicinske struke procenjeno da takav postupak ugrožava zdravlje deteta i njegovo pravo na adekvatnu zdravstvenu zaštitu, sud opšte nadležnosti u parničnom postupku može delimično lišiti roditelje roditeljskog prava, odnosno može ih lišiti prava da odlučuju o pravu deteta na zdravstvenu zaštitu.
– U tom slučaju detetu se postavlja privremeni staratelj, koji će se starati o zdravlju deteta i umesto roditelja dati saglasnost i time obezbediti da dete bude vakcinisano – kažu za „Danas“ u Ministarstvu za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, povodom izjave ministra prosvete Mladena Šarčevića da država neće biti blagonaklona prema roditeljima koji odbiju da vakcinišu decu i da će oni snositi sankcije, među kojima je krajnja – izuzeće iz porodice.
[adsenseyu1]
U Gradskom centru za socijalni rad za „Danas“ objašnjavaju da je prema Porodičnom zakonu izmeštanje deteta iz primarne porodice mera za kojom Centar za socijalni rad poseže u situacijama kada je dete životno ugroženo, kada se nalazi u ozbiljnoj i neposrednoj opasnosti, a postoji razuman povod da se veruje da bi nepreduzimanjem ove mere dete bilo izloženo daljem ozbiljnom ugrožavanju.
Dete se oduzima kada je životno ugroženo
– To su situacije kada roditelj zlostavlja dete, grubo zanemaruje, kada napusti dete, ne stara se o njemu, izrabljuje ga, podstiče na kriminal ili loše navike, kada dete navikava na alkohol… Nakon procene stručnjaka da je dete ugroženo i da je izdvajanje iz porodice u datim okolnostima najbolje za dete, ona se izmeštaju po hitnom postupku. U ostalim situacijama (kada nije životno ugroženo) pravo deteta da živi sa roditeljima može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta – ističu u Gradskom centru za socijalni rad.
U ovom trenutku najčešća kazna prema nesavesnim roditeljima koji odbijaju imunizaciju svoje dece je novčana – od 30.000 do 150.000 dinara.
To predviđa Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Novčana kazna se može zameniti zatvorskom – svakih hiljadu dinara za jedan dan zatvora.
U Prekršajnom sudu ne znaju na šta je Šarčević mislio
Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, kaže za „Danas“ da u Zakonu o prekršajnom postupku ne postoji zaštitna mera oduzimanja dece od roditelja.
Marinović dodaje da ne zna na šta je ministar prosvete mislio, ali da, što se tiče prekršajnih sudova, oni neće, niti mogu da izriču meru izdvajanja deteta iz porodice, ukoliko roditelji odbijaju da vakcinišu svoju decu.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv nesavesnih roditelja podnosi inspekcija Ministarstva zdravlja, nakon inspekcijske kontrole, kada postoji sumnja da je učinjen prekršaj i dostavlja ga nadležnom prekršajnom sudu.
Iz Ministarstva zdravlja redakcija ovog lista nije dobila odgovor koliko je u poslednjih godinu dana podneto zahteva za pokretanje postupaka protiv roditelja koji su se oglušili o ovu zakonsku obavezu i kako su za te slučajeve saznali.
Dosad prijavili 228 roditelja
U Prekršajnom sudu u Beogradu tokom prošle godine primljeno je 222, a od početka ove godine šest zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv roditelja koji nisu vakcinisali decu. U istom periodu doneto je 119 osuđujućih presuda.
– Od svih osuđujućih presuda u 44 je izrečena novčana kazna, a u 75 je učiniocima prekršaja izrečena prekršajna sankcija opomena. To znači da su pre pokretanja prekršajnog postupka ili posle pokretanja, ali pre donošenja odluke suda, roditelji odveli decu na vakcinaciju, pa su dobili opomenu, pošto su izvršili svoju obavezu. Svrha nije da roditelj bude kažnjen već da dete bude vakcinisano – objašnjava Marinović.
Od presuda u kojima je izrečena novčana kazna, u osam slučajeva odluka je ukinuta po žalbi od strane drugostepenog suda, a u preostalih 36 presuda izrečene su novčane kazne i to: po jedna kazna od 5.000, 7.000, 50.000 dinara, dve kazne od 15.000 dinara, devet od 10.000 dinara i 22 od 30.000 dinara.
Zakon ne brani deci da idu u vrtiće i škole
Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisano je da dete ne može da pohađa predškolsku ili školsku ustanovu ukoliko nije vakcinisano prema kalendaru obavezne imunizacije.
Međutim, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da je upis u osnovnu školu obavezan za svu decu, što znači da je škola dužna da ih upiše u prvi razred, bez obzira na njihov vakcinalni status.
[adsenseyu4]
Kada se oduzimaju deca
Ukoliko se proceni da roditelji neadekvatno vrše sve dužnosti iz oblasti roditeljskog prava, odnosno zloupotrebljavaju ili grubo zanemaruju vršenje roditeljskog prava, tada oni mogu biti u potpunosti lišeni roditeljskog prava i dete će biti oduzeto od njih, na osnovu sudske odluke.
Kada se dete oduzme od roditelja, obaveza organa starateljstva i drugih institucija sistema, je da, zbog poštovanja prava deteta (da se o detetu staraju njegovi roditelji pre svih), rade sa roditeljima na njihovom osposobljavanju, kako bi znali da na adekvatan način vrše roditeljsko pravo.
Ukoliko je roditelje moguće osposobiti za vršenje roditeljskih prava, dete će im biti vraćeno. Ukoliko se ustanovi da roditelji i nakon osposobljavanja ne mogu da preuzmu funkciju roditeljstva, dete im se trajno oduzima, objašnjavaju u Ministarstvu za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja.
Epidemiolozi naglašavaju je da je vakcinacija važna za kolektivni imunitet jer se visokim obuhvatom zapravo štite i svi koji iz zdravstvenih razloga nisu mogli biti vakcinisani.
Legalno otimanje dece kao vid sigurne zarade stranih investicionih fondova
Promene zakonskih normi kojima će se omogućiti oduzimanje dece od bioloških roditelja i njihovo usvajanje od strane bogatijih stranaca finansira moćna norveška organizacija „Barnevernet“ iza koje novčano stoje norveška vlada i jedan investicioni fond, koji deluje u okviru poslovne grupe „Bank of America“.
Ciljevi ovog projekta su kako finansijska dobit, tako isto i popravljanje demografske slike u severnoj Evropi, gde se klasični bračni odnosi muškarca i žene već tretiraju kao stvar prošlosti.
Srpska vlast je nizom bilateralnih sporazuma pristala na ove promene i širom otvorila vrata trgovini našom decom.
Ideal srpskih zakonodavaca je da u kreiranju i kontroli unutarporodičnih odnosa dostignu skandinavske države, posebno Norvešku i Finsku. Neobavešteni turista u Oslu, na primer, može da doživi pravi horor, ako na put vodi maloletno dete. Dovoljno je da na aerodromupodvikne na svoje nestašno dete i da to primeti neko kome je upravo to dete zapalo za oko.
Nesrećnom roditelju će policija odmah oduzeti dete i to ne zato što policajci tako hoće, već jer zakon ne predviđa drugu opciju. Dete će posle kratkog boravka u nekom prihvatilištu biti predato hraniteljskoj porodici, a zatim na usvajanje, a novi roditelj, kako se već dešavalo, može da bude upravo osoba koja je prijavila navodno porodično nasilje.
Od ovog tretmana su izuzeti jedino državljani Sjedinjenih Američkih Država i to ne zbog nekog bilateralnog sporazuma, već jer ta zemlja koristi bukvalno sva sredstva kako bi zaštitila svoje državljane. Čak ni Rusija nije u stanju da korišćenjem pravnih sredstava zaštiti svoje građane u ovakvim slučajevima, priznaje Zaštitnik prava deteta u Ruskoj Federaciji, Pavel Astahov.
Na severu su posebno cenjena deca iz istočne Evrope, ali i sa Balkana i to prefencijalno iz zemalja koja još nisu u Evropskoj Uniji. U Švedskoj i Norveškoj je stvar prestiža imati usvojeno tamnokoso dete i po mogućnosti ono koje ima tamni ten.
O ovome je nedavno portalu „Global media“ govorila koordinatorka organizacije „Ruske majke“, Irina Bergset. Posebno su na udaru porodice iz Rusije i Srbije, tvrdi se u članku „HOROR! U Norveškoj a sada i u Srbiji razrađen sistem ODUZIMANJA DECE!“ na pomenutom portalu.
Norveška je jedna od najbogatijih zemalja Evrope zahvaljujući prihodima od proizvodnje i prodaje nafte i gasa. Norveški sistem pomoći deci („Barnevernet“ ili samo „Barnevern“, doslovno „zaštita deteta“) predstavlja svojevrsnu državu u državi, a po medijskim izveštajima njegove odluke faktički ni sudovi ne mogu da ospore. Trećina godišnjeg državnog budžeta Kraljevine Norveške troši se za „Barnevernet“ i smatra se da je čak tri odsto dece u ovoj zemlji obuhvaćeno nekim od njegovih programa.
Zahvaljujući skoro bajkovitim prihodima od nafte i gasa Norveška je stvorila moćne finansijske fondove koji finansiraju sprovođenje „Barneverneta“ i u drugim zemljama. On se trenutno primenjuje u Švedskoj, Holandiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Finskoj, a stiže i u Srbiju. Čitav niz takozvanih nevladinih organizacija radi na implementaciji ovog sistema i kod nas.
O učincima ovakvog postupanja prema deci dovoljno je pomenuti slučaj masovnog ubice iz Norveške, Andersa Bering Brejvika, koji je 22. jula 2011. izveo masakr u omladinskom kampu na ostrvu Utoja.
Po rezultatima istraživanja nezavisnog novinara i urednika stranica na srpskom na „Global Mediji“ Dušana Velkovskog, Brejvik je kao dete oduzet roditeljima i smešten u hraniteljsku porodicu u okviru „Barneverneta“. Kako je način rada ovog sistema „zaštite“ dece nepromenjen od 1992. do danas, skoro je izvesno da je i on tokom boravka u nekom od obaveznih omladinskih letnjih kampova bio žrtva masovnih orgija koje su se isto tako organizovale i na ostrvu Utoja. Ovo je bio traumatski doživljaj koji je kasnije poslužio kao okidač za stravičan zločin.
„Barnevernet“ je samo maska ispod koje se krije klasična trgovina decom i to uz enormnu zaradu za one koji u tome učestvuju.
Irina Bregset, koordinatorka organizacije „Ruske majke“, potvrdila je Velkovskom da stanovnici Norveške ne mogu da poprave demografske probleme na prirodan način, tačnije – oni to ne žele. Normalni odnosi između muškarca i žene tamo su već proglašeni za ostatke prošlosti.
Društvu koje je prekinulo veze sa tradicijama, prirodno, potrebni su netradicionalni načini razmnožavanja, a tome služi „Barnevernet“ koji se od obične socijalne službe pretvorio u službu socijalnog inženjeringa.
Nizak natalitet zapadnoevropskih zemalja ranije se popravljao uvozom ukradenih beba iz slabije razvijenih zemalja, kao što je bila ondašnja Jugoslavija. Odgajanje odojčeta je, međutim, dosta zahtevnije od odgajanja deteta od pet ili šest godina, zbog čega su razmaženi bračni parovi iz Skandinavije i drugih zemalja počeli sve više da usvajaju stariju decu.
Važnu ulogu kod odabira dece igraju agenti na terenu, koji procenjuju koje će dete najviše odgovarati zahtevnoj klijenteli. Zanimljiv je, ali nikako nije i usamljen, slučaj psihologa Smilje Igić koja istovremeno radi i za ovdašnju ustanovu koja bi trebalo da štiti interese dece, a i strane organizacije koje se bavi usvajanjem dece.
Gospođa Igić je zaposlena u beogradskom Centru za socijalni rad Zvezdara gde je u najmanje jednom slučaju aktivno učestvovala u takozvanom obaveznom oduzimanju detetapo skandinavskom modelu (naš zakon ne predviđa obavezu policije i socijalnih službi da u svakom slučaju oduzmu dete porodici za koju još nije pravnosnažno utvrđeno da je kriva za zlostavljanje, ali se Igićeva ponaša kao da ta obaveza već postoji).
Osim što radi za Centar za socijalni rad na Zvezdari, Igićeva je, zajedno sa Dobrivojem Mladenovićem, na čelu beogradskog „Kriznog centra za muškarce“, sa sedištem u Gospodar Jovanovoj ulici 39.
Njeno ime se, međutim, nalazi i na spisku kandidata za savetnika u zloglasnom norveškom Centru za prihvat i usvajanje dece iz drugih zemalja koji radi u okviru državnog sistema „Barnevernet“.
Igićeva u Srbiji prima platu iz budžeta da bi oduzimala decu, a u Norveškoj bi da radi u programu prihvata dece oduzete roditeljima u Srbiji.
Usvajanje dece je postao izuzetno privlačan posao u finansijskom smislu. U okviru „Barneverneta“ radi čitav niz dečijih prihvatilišta, kao i vaspitnih ustanova koje su u privatnom vlasništvu, ali njihov rad novčano pomaže norveška država. Hraniteljska porodica u Norveškoj dobija mesečno 3.000 evra po detetu, dok prihvatilište od države za jedno dete dobija 2.000 evra.
Deo sistema su privatni dečiji vrtići i škole, vaspitno-popravni centri, poliklinike, psihijatrijske ustanove i hraniteljske porodice. Najveći investitor u ovakve ustanove je londonski investicioni fond „Organa Capital“ oji posluje u okviru grupe „Bank of America“.
Svoje učešće u ovim poslovima fond javno reklamira ističući kako je prihod ne samo siguran, jer novac dolazi najvećim delom iz norveških državnih fondova, već i izuzetno visok. Sve se radi legalno i transparentno.
Jedno dete usvojeno u Srbiji i prebačeno u Norvešku košta oko 30.000 evra. Ruski istraživači, koji su ispitivali slučajeve ruske dece otete od roditelja u Norveškoj, otkrili su da u pojedinim slučajevima ovu sumu plaćaju agenti pomenutog investicionog fonda, a ne porodica koja dete usvaja.
Računica je jednostavna: norveška država za boravak tog deteta u nekoj od predškolskih ustanova u vlasništvu „Organa Capital“-a izdvaja mesečno do 2.000 evra na ime subvencija, dok usvojitelji (kao i svaki drugi roditelj) plaćaju oko 1.000 evra mesečno. Na ovaj način se svota plaćena za kupovinu deteta u Srbiji fondu vraća za najviše deset meseci, a sve ostalo je čista zarada.
Kada su u pitanju romska deca iz Srbije, način rada je dosta drugačiji. Kako je Velkovskom poverio jedan narodni poslanik iz ove etničke grupe, strane nevladine organizacije i državni fondovi godišnje izdvajaju milione evra za inkluziju Roma, odnosno za njihovo ravnopravno učešće u društvenom životu u Srbiji. Iz tog razloga ne bi politički izgledalo lepo kada bi se romskim parovima deca nasilno oduzimala, mada su upravo ona najugroženija kada je u pitanju nasilje u porodici ili zanemarivanje. Zbog toga je broj romske dece koje je od roditelja oduzeo neki Centar za socijalni rad gotovo zanemarljiv.
Umesto nasilnog oduzimanja po programu „Barneverneta“ primenjuje se klasična trgovina koja se obavlja direktno sa roditeljima, bez učešća državnih organa sve do trenutka kada je potrebno obezbediti papirologiju za nesmetan izlazak deteta iz zemlje.
Kako su pokazala istraživanja, jedno ovako kupljeno dete košta u proseku 15.000 evra i to sa uračunatim troškovima njegovog legalnog prebacivanja i usvajanja u Norveškoj. Pošto su ovakva deca često posebno tražena iz razloga pomodarstva, usvojiteljima se zaračunava najmanje dvostruka suma, tako da agenti „Organa Capital“-a već tu imaju visoku zaradu.
Srbija mora da prihvati zakonska rešenja koja se primenjuju u skandinavskim zemljama, posebno ona koja ovdašnje centre za socijalni rad faktički stavljaju iznad suda, jer je Srbija jedno od tržišta koje trebaju da posluže za popravku demografske slike Evrope, ali i drugih bogatih zemalja sveta.
Kako je „Magazin Tabloid“ već pisao, jedna od najvažniji organizacija-posrednika u poslovima „izvoza“ naše dece u Izrael je „Atid Hayeladim“ ( u pojedinim transkripciojama i „Atid Haieladim“) sa kojom je naša Vlada već potpisala sporazum o saradnji . Saradnici „Global Medije“ sa Bliskog Istoka tvrde kako je do skoro u Izraelu poslovalo dvadesetak organizacija za usvajanje dece, ali ih sada ima samo dve: pomenuta „Atid Hayeladim“ i „Taf“.
Veliki broj država je posle izveštavanja skandinavskih medija o ilegalnoj trgovini, koja se odvijala preko Izraela, organima oduzetih i deci koja su trebala da budu usvojena, zabranio poslovanje sa izraelskim firmama , što je uticalo i na to da se njihov broj svede na samo dve. „Taf“ posluje skoro isključivo sa Rusijom, dok se „Atid Hayeladim“ okrenuo uglavnom Rusiji, Srbiji, Kazahstanu i Ukrajini.
Vredi napomenuti da u Izraelu, drugačije nego u Skandinaviji, veću vrednost imaju plavooka i plavokosa deca bele puti, kakvih dosta može da se nađe upravo u pomenutim zemljama, a čije administracije, po pravilu, ne prave probleme, već su spremne na saradnju. Postoji čak i informacija kako izraelske vlasti ne dozvoljavaju uvoz usvojene dece iz bilo koje druge zemlje, osim iz pomenute četiri.
Rusija je zakonom zabranila da se deca preuzeta od njenih građana usvajaju od istopolnih parova i takav sporazum je sklopljen i sa Izraelom. Kako tvrde naše bliskoistočne kolege, Srbija nije pokazala interes za takvim jednim dogovorom.
Promena zakona koji bi i kod nas stvorili iste uslove za oduzimanje dece kao i drugde gde deluje „Barnevernet“ je nešto što je naša vlast prihvatila i što se već sprovodi. Najvažnije zagovornice ovakvog regulisanja porodičnih odnosa (gde će država imati apsolutno sva prava i kontrolu nad decom) dolaze iz takozvanog lezbejsko – feminističkog lobija koji smatra kako je oslobađanje žene od majčinskih dužnosti glavni uslov uspostavljanja ravnopravnosti među polovima.
Potpredsednica Srpske napredne stranke Marija Obradović u ovom poduhvatu je jedan od glavnih činilaca, jer osim stranačke funkcije zauzima i mesto predsednice „Ženske parlamentarne mreže“.
Iz pomenutog lezbejsko – feminističkog miljea potiče i aktuelna ministarka pravde Nela Kuburović, čiji je jedini posao da pripremi zakonska rešenja koja odgovaraju „investitorima“ iz „Organa Capital“-a i drugih sličnih organizacija.
Deca služe i kao donori organa!
Značajnu ulogu u pripremi domaće javnosti na predstojeće izmene zakona koje će omogućiti potpuno nesmetano oduzimanje dece od bioloških roditelja i njihovu prodaju klijentima „Barneverneta“ ili „Organa Capital“-a igraju spin-majstori. Jedan od njih, koji se već dokazao u kampanji uvođenja obavezne vakcinacije, jeste Vladimir Cimerman, klasični plaćenik u marketingu koji ne radi za ideale, već isključivo za novac.
Cimerman, koji živi u Venizelesovoj ulici 6, sa svojom devojkom Jelenom i njenim bratom narkomanom za sebe tvrdi kako je jevrejskog porekla, ali to čini samo onda kada ga neko ospori. U tom slučaju on napade na sebe pokušava da predstavi kao anti-semitizam, a ta mu prevara često i polazi za rukom.
Tokom kampanje za uvođenje obavezne vakcinacije dece on je osnovao nekoliko grupa na društvenoj mreži Fejsbuk u kojima je učestvovao sa dvadesetak lažnih profila (koliko je imala i njegova devojka Jelena). U tim grupama su na najstrašniji način vređali dr Slađanu Velkov. Kada im nije pošlo za rukom da je ućutkaju na ovaj način, pribegli su slanju otvorenih pretnji, zbog čega su krivično gonjeni, a rad jedne od njihovih grupa na Fejsbuku je ograničen na dopisivanje samih članova, odnosno lažnih profila Vladimira i Jelene, dok je javnost isključena.
Na sajt Danijele Ružičić, koja je nezavisni ekonomski analitičar, Cimerman je uspeo da postavi pornografski sadržaj i time diskredituje autorku, zbog analiza u kojima kritikuje politiku navodnih stranih investicija. Ovaj hakerski upad je prošao nekažnjeno.
Izraelska kompanija „Atid Hayeladim“ je i njega angažovala kako bi se srpska javnost ubedila kako usvajanje dece od strane stranaca, posebno Izraelaca, nije ništa loše uprkos javno iznetim sumnjama da ta deca služe i kao donori organa.
(Danas.rs,getosrbija.wordpress.com)
