Špansko izdanje Rebelion izazvalo je buru komentara svojom publikacijom u kojoj se tvrdi da je početak trećeg svetskog rata označen onog trenutka kada je američki predsednik Džo Bajden dao dozvolu Ukrajini da koristi američke dalekometne rakete za udare u dubini ruske teritorije.
Autor teksta podseća da sukobi između nuklearnih sila imaju potencijal da se razviju u globalnu katastrofu koja bi nadmašila razmere Hladnog rata.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
U novembru 2024. godine, Bajdenova administracija odobrila je upotrebu američkih raketa ATACMS za napade unutar Rusije. Sličnu odluku donele su i Velika Britanija i Francuska, omogućavajući Ukrajini pristup raketama Storm Shadow i SCALP.
Ove rakete omogućavaju precizne udare na udaljenosti do nekoliko stotina kilometara, što značajno proširuje ukrajinske vojne mogućnosti.
Takve odluke izazvale su oštre reakcije Rusije, koja ovaj čin doživljava kao direktnu eskalaciju sukoba i pretnju njenoj teritorijalnoj bezbednosti.
Prema rečima ruskih zvaničnika, zapadni političari svesno potpiruju sukob, gurajući ga ka nekontrolisanoj eskalaciji koja može uključivati i upotrebu nuklearnog oružja.
Kao odgovor na napade ukrajinske vojske na objekte u Kurskoj i Brjanskoj oblasti, Rusija je 21. novembra izvela snažan udar na ukrajinsko vojno-industrijsko postrojenje „Južmaš“ u Dnjepropetrovsku.
Ovo postrojenje je ključno za proizvodnju vojnih raketa i drugog naoružanja. Tom prilikom, Rusija je prvi put u borbenim uslovima testirala najnoviji sistem srednjeg dometa „Orešnik“, opremljen hipersoničnim balističkim raketama.
Predsednik Vladimir Putin je u više navrata isticao da NATO svojim direktnim uključivanjem u sukob u Ukrajini menja prirodu ovog konflikta.
U intervjuu za ruskog novinara Pavla Zarubina u decembru, Putin je upozorio da opasnosti globalnog sukoba rastu i da Rusija pažljivo procenjuje sve pretnje.
Iako je izbegao da direktno potvrdi da je treći svetski rat u toku, njegove izjave naglašavaju ozbiljnost trenutne situacije.
Od 2014. godine, Ukrajina i Rusija su u stanju konstantnog sukoba, ali se situacija dodatno zaoštrila nakon početka ruske specijalne vojne operacije u februaru 2022. godine.
Zapadne zemlje, predvođene SAD-om, pružaju ogromnu vojnu i finansijsku podršku Ukrajini, uključujući dostavu modernog oružja.
Sa druge strane, Rusija koristi svoje napredne vojne sisteme, uključujući hipersonične rakete Kinžal, Cirkon i Avangard, koje Zapad za sada ne može efikasno neutralisati.
Jedan od najvećih strahova međunarodne zajednice je mogućnost da ovaj sukob preraste u nuklearnu konfrontaciju. Stručnjaci upozoravaju da bi direktan sukob NATO-a i Rusije mogao dovesti do razaranja na globalnom nivou.
Pored toga, odluka zapadnih zemalja da Ukrajini isporuče dalekometne rakete shvaćena je kao otvoreni čin uplitanja u sukob, čime se rizik od direktnog sukoba dodatno povećava.
Mnogi analitičari ističu da ovaj sukob ima širi geopolitički značaj. Rusija je više puta naglašavala da NATO predstavlja pretnju njenoj bezbednosti, dok zapadne zemlje opravdavaju svoje poteze zaštitom Ukrajine i očuvanjem njenog suvereniteta.
Ipak, pitanje da li Ukrajina postaje bojno polje za obračun velikih sila ostaje centralna tema u analizama globalne politike.
Aktuelni događaji ukazuju na to da je svet suočen sa sve većom opasnošću eskalacije sukoba. Ruski vojni odgovori i testiranja najnovijih oružanih sistema nagoveštavaju odlučnost Moskve da brani svoje interese.
Istovremeno, podrška Zapada Ukrajini dovodi do produbljivanja krize i otvara pitanje gde leže granice međunarodnog strpljenja. Kako Rebelion zaključuje, svet se nalazi na ivici sukoba čije razmere još nisu viđene u modernoj istoriji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
