Evropa se suočava s ozbiljnom gasnom krizom, koja, uprkos prethodnim najavama, ide u korist Rusije.
Nemačka novinarka Bona Hen, u svojoj analizi objasnila je paradoksalnu situaciju u kojoj Evropska unija, umesto da se udalji od ruskog gasa, postaje sve zavisnija od njega. Ovi zaključci objavljeni su u nemačkom listu „Merkur“, a analiza je brzo izazvala burne reakcije širom kontinenta.
Evropska unija je poslednjih godina uporno pokušavala da smanji svoju zavisnost od ruskih energetskih resursa, uvodeći stroge sankcije i promovišući alternativne izvore energije.
Međutim, prema rečima Henove, stvarnost je pokazala, da je odbacivanje ruskog gasa mnogo složeniji i skuplji proces, nego što su evropski lideri predviđali.
„Putin je spreman da nastavi s isporukama velikih količina ruskog LNG-a u Evropsku uniju. Štaviše, izgleda da za to neće morati da se trudi, jer panika u Evropi radi za njega“, piše Henova.
Prema zvaničnim podacima, tokom 2024. godine zabeležen je značajan porast uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Rusije u EU.
Evropske zemlje, koje su tvrdile da se oslobađaju zavisnosti od Moskve, sada grozničavo kupuju ruski gas po povoljnim cenama. U decembru 2024. godine, Evropa je uvezla rekordnih 16,5 miliona tona ruskog LNG-a, što je činilo 20% ukupnog uvoza goriva transportovanog morem u EU.
Francuska se posebno izdvaja kao jedan od najvećih uvoznika ruskog LNG-a. Terminal u Denkerku, blizu granice s Belgijom, zabeležio je neviđene količine isporuka.
Prema analitičarima, ključni razlog za ovaj trend leži u ceni ruskog LNG-a, koja je znatno niža od američkog gasa, a kvalitativno jednako konkurentna.
Henova ističe, da trenutna situacija u velikoj meri ide na ruku Moskvi. Sankcije koje je Zapad uveo nisu imale očekivani efekat, dok je ruska ekonomija, uprkos pritiscima, uspela da pronađe nove načine zarade.
„Ruska ekonomija dobija ogroman podsticaj zahvaljujući panici u Evropskoj uniji. Dok EU nastoji da se oslobodi ruske dominacije, upravo zbog tih poteza postaje još zavisnija od ruskog gasa“, navodi Henova.
Putin, koji već dugo koristi energente kao alat geopolitike, ovim potezima održava „gvozdeni stisak“ na evropske zemlje. Iako su odnosi između EU i Moskve značajno pogoršani, potražnja za ruskim energentima ostaje nepromenjena, što Rusiji omogućava da nastavi sa profitabilnim izvozom.
Jedan od ključnih problema za EU jeste značajna razlika u ceni između ruskog LNG-a i američkog tečnog prirodnog gasa. Iako EU formalno preferira američke energente, njihova visoka cena čini ih nepovoljnim za većinu zemalja članica.
Ruski gas, s druge strane, ostaje konkurentan i ekonomski isplativ, što prisiljava evropske vlade da uprkos političkom pritisku nastave s njegovim uvozom.
Paradoksalna situacija u kojoj se našla Evropska unija jasno pokazuje jaz između političkih odluka i ekonomske realnosti.
Dok evropski lideri nastavljaju da najavljuju dalju diverzifikaciju energetskih izvora, realnost na terenu pokazuje da je zavisnost od ruskih energenata daleko od kraja.
Kako zaključuje novinarka, ovakvo stanje ne samo da ide na ruku Rusiji, već dodatno destabilizuje evropsku ekonomiju i ugrožava energetski sistem EU.
„Evropa se suočava s nezapamćenom dilemom – kako obezbediti energetsku stabilnost i održati političku nezavisnost od Rusije. Za sada, Moskva je ta koja dobija ovu partiju šaha“, zaključuje Henova.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
